Затирање српског села Јошан 1942. године
Трагедија подно планинских масива Лика
Пише: Илија СМИЉАНИЋ
У другој половини септембра 1942. године, на подручју подно Удбине, одиграо се један од најсуровијих злочина Независне Државе Хрватске над српским цивилним становништвом тог дијела Лике. За свега десетак дана мирно село Јошан претворено је у потпуно згариште, а његови становници, углавном нејач која није била у могућности да оде у збјегове или у устаничке борбене редове, немилосрдно су побијени на кућним праговима или живи спаљени у својим домовима.
ХРВАТСКА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА
Према доступној архивској грађи и записима свједока, хрватске усташе су средином септембра предузеле масовну казнену операцију чији је циљ био етничко чишћење Срба, тј. потпуно физичко и материјално уништење овог насеља. Како је већина војно способних мушкараца већ била мобилисана у устаничке формације или се налазила ван села, жртве су готово искључиво биле жене, новорођенчад, мала дјеца и старци.
Хрвати су недужне Србе затварали у куће и помоћне објекте које су затим палили, док су оне који су покушавали да избјегну ватрену стихију ликвидирали клањем, а ако су били „срећнији“ и ватреним оружјем. Читаво село је систематски опљачкано, љетина и стока су покрадене, а домови сравњени са земљом како би се у потпуности онемогућио сваки даљи живот на том простору.
ИСТОРИОГРАФСКИ НАЛАЗИ И ХРОНОЛОГИЈА СТРАДАЊА
У домаћој историографији Другог свјетског рата постоје двије значајне студије које прецизно документују ову трагедију, при чему се у изворима наводе мање разлике у погледу тачних датума и броја страдалих, што је посљедица различитих архивских фондова и метода пописа. Историчар Гојко Везмар наводи да се централни злочин збио 28. септембра 1942. године, када су Хрвати усмртили 211 лица, махом жена, дјеце и стараца, послије чега је село потпуно спаљено, а дио тих имена успјешно је сачуван и касније публикован у стручним радовима о устанку у Лици.
Са друге стране, историчар др Ђуро Затезало у својим опсежним истраживањима и свједочењима документује да се погром у селу Јошан одвијао у двије јасно одвојене фазе у распону од десет дана. Најприје су 19. септембра усташе звјерски, клањем и спаљивањем, умориле 289 житеља, да би се десет дана касније, тачније 29. септембра, вратиле и убиле још 49 мјештана, чиме је укупан број евидентираних жртава у његовом попису достигао 338 људи.
Оваква разлика у бројкама није неуобичајена за ратне околности, будући да су често затиране читаве породице, па послије рата није било преживјелих сродника који би могли пријавити имена погинулих. Ипак, оба историографска извора недвосмислено свједоче о истовјетној, геноцидној намјери хрватских окупационих структура да се простор Јошана потпуно испразни од српског живља. Село Јошан се од овог стравичног демографског губитка из септембра 1942. године никада није успјело демографски ни привредно опоравити, остајући једно од најтрагичнијих стратишта цјелокупног удбинског краја, Лике али и Крајине укупно.
Памтимо ли?
ФОТО: фејсбук
