Одлазак великана српске правне мисле – сјећање на Смиљу Аврамов

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Српска академска и свеколика јавност остала је сиромашнија за један од својих најсјајнијих умова. На данашњи дан, 2. октобра 2018. године, у Београду је у 101. години живота преминула проф. др Смиља Аврамов, емеритус Правног факултета, неуморни борац за међународно право утемељено на правди, и изнад свега, велики српски родољуб. Њен животни пут, који је почео 15. фебруара 1918. у Крајини, у славонском Пакрацу, био је испреплетен са највећим страдањима и изазовима српског народа у 20. вијеку.

Живот Смиље Аврамов рођ. Благојевић, трајно је обиљежен геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској, у којем је изгубила 11 чланова своје породице. То страшно искуство усмјерило је њен цјелокупни професионални и животни пут ка истраживању злочина геноцида и борби да се глас српских жртава чује. Као врхунски интелектуалац и професор међународног јавног права на београдском Универзитету, одшколовала је генерације правника, али је њен рад далеко надилазио академске оквире.

У најтежим тренуцима по српски народ, током разбијања Југославије деведесетих година, професорка Аврамов је стала у прве редове одбране истине. Својим огромним знањем и непоколебљивим ставом, разобличавала је противправну природу сецесије, двоструке стандарде западних сила и медијску сатанизацију Срба. Била је један од најоштријих критичара Хашког трибунала, доказујући да је ријеч о политичком суду створеном да оправда агресију НАТО пакта и окриви српску страну. Њена капитална дјела, а посебно књига „Геноцид у Југославији 1941-1945, 1991-…“, остају као трајни споменик њеној борби и свједочанство о страдању Срба.

Смиља Аврамов није била само правник; била је морални свјетионик и савјест нације. У времену када су многи интелектуалци ћутали или се приклањали вољи моћника, њен глас је одзвањао храбро, јасно и без компромиса. За њу, српство није било само питање поријекла, већ завјет и обавеза да се брани право на постојање, слободу и достојанство сопственог народа. Својим дјеловањем, посебно кроз рад у Сенату Републике Српске и бројним јавним наступима, до посљедњег дана је бранила виталне националне интересе.

Одласком велике ћерке Крајине Смиље Аврамов, Србија губи једног од својих посљедњих великих бораца 20. вијека. Ипак, њена оставштина је бесмртна. Њене књиге, анализе и говори остају као путоказ будућим генерацијама како се воли и брани отаџбина – знањем, истином и непоколебљивом храброшћу. Њен живот је био лекција из родољубља, а њена смрт обавеза да се борба за истину о српском народу настави.

ФОТО: фејсбук