Лос — сјеверни див који из људског длана узима шаргарепу (фото)
Фото-биљешке Зорана М. Коса – Кострома: у сусрету са лосом, његовом шумском царству и необичном резервату крај Костроме (10)
Пише и фотографише: Зоран М. КОС
Дио фото са loseferma.ru
Постоје сусрети са животињама које памтимо по њиховој љепоти, али и они који нас изненаде нечим много рјеђим, повјерењем које се не може изнудити. У марту 2020. године, током посјете руској Костроми, пут ме одвео до државног резервата „Сумароковски“, мјеста на којем се човјек сусреће са једним од најкрупнијих становника сјеверних шума — лосом. До тада сам о овим животињама углавном читао. Овдје сам их посматрао изблиза, разговарао са људима који о њима брину и, што је посебан доживљај, хранио их шаргарепом.
Лос је снажан, висок и на први поглед помало неспретан див. Али када вам приђе, када вас погледа својим крупним очима и меканим уснама узме понуђену шаргарепу, пред вама више није само животиња из енциклопедије. Пред вама је живо биће које има свој карактер, навике и границе повјерења.
Сумароковски — сусрет са шумским дивовима
Резерват „Сумароковски“ налази се недалеко од Костроме, у руском шумском предјелу који посјетиоцу открива другачији однос човјека и природе. Овдје се лосови проучавају и узгајају, а посебно мјесто заузима производња лосовог млијека. Посјета овом необичном простору није samo туристички излет него и прилика да се сазна више о биологији животиње која је, упркос својој величини, изразито осјетљива на узнемиравање.
Упознали су ме са историјом резервата, начином рада и особеностима лосова. Са мном су биле Наталија Каренкова и кустоскиња Љубов Маслова, чије је познавање ових животиња допринијело да фотографије добију и своју причу. Посматрао сам, фотографисао, слушао и постављао питања. А онда је на ред дошла шаргарепа.
Крупан, снажан — а стидљив
Лос припада породици јелена и највећи је данашњи представник те породице. Дуге ноге, снажне груди, велика глава и, код мужјака, широко разгранато роговље чине га препознатљивим становником сјеверних шума. Насељава простране шумске предјеле Европе, Азије и Сјеверне Америке. Добро плива, сналази се у мочварним подручјима и храни се разноврсном биљном храном.
Ипак, оно што ме је највише изненадило није била његова величина него понашање. Иза снажног тијела крије се животиња која не воли наглу буку и непотребно узнемиравање. Њена снага не значи да тражи сукоб са човјеком. Напротив, сусрет са лосом захтијева мир, стрпљење и поштовање његове природе.
Шаргарепа као посластица
Лице лоса памтим по крупним, помало немирним очима и меканим уснама којима је узимао шаргарепу са длана. Нисам очекивао такву грациозност код животиње толике снаге. У том кратком сусрету нестала је представа о неспретном шумском диву. Остао је утисак о животињи која пажљиво прати околину и реагује на човјека када се осјећа довољно сигурно.
Наравно, то није позив да лосове у природи покушавамо хранити из руке. Овај сусрет одиграо се у контролисаним условима резервата, уз људе који познају њихове навике. Фотографија је забиљежила тренутак. Доживљај је остао много дуже.
Лосово млијеко, необична прича руског сјевера
Резерват је познат и по производњи лосовог млијека, што га чини посебним у односу на уобичајене фарме. У старој фото-репортажи забиљежио сам податке и објашњења о његовој производњи, саставу и употреби. Ипак, тврдње о љековитим својствима морају се посматрати опрезно: традиционална употреба и занимљив састав намирнице сами по себи нису доказ да она лијечи одређене болести.
https://www.the-dog-republic.com/teme/foto-reportaze-i-putopisi/4
За мене је било једнако занимљиво да сазнам како људи прилазе животињи која није обична домаћа крава, како стичу њено повјерење и како се усклађују са њеним природним понашањем. Иза сваке чаше млијека стоји читав низ специфичних поступака, знања и искуства.
Фотографије које чувају сусрет
Када данас погледам фотографије настале у „Сумароковском“, враћа ми се слика руске шуме, лица људи који свој живот посвећују животињама и крупних очију једног стидљивог дива.
Путовања понекад доносе велике градове, знамените грађевине и историјске споменике. Али понекад је довољно да се нађете перед животињом која вас мирно посматра и из вашег длана узме шаргарепу. Тада схватите да природу не упознајемо само читајући о њој. Потребно је да јој приђемо са стрпљењем, да је посматрамо и да јој оставимо довољно простора да остане оно што јесте. Било је то једно од оних путовања чија вриједност не стаје у фотографски кадар.
Кострома, Русија, март 2020.
КРОЗ ОБЈЕКТИВ У ШУМСКО ЦАРСТВО
„Унутрашњи круг“ на дјелу: Мљекарица у камуфлажној униформи обавља мужу мирне лосице . Добијање млијека од полудивље животиње захтијева посебно стрпљење, при чему се мужа може извести искључиво ако је радница присутна током тељења, чиме постаје дио мајчинског „унутрашњег круга“ без ометања психе животиње.
Флаширано сирово лосово млијеко
Производ јединственог биохемијског састава: Двије пластичне боце са етикетом на којој је приказано младунче лоса и јасан руски натпис „Молоко лосиное сырое“ (Сирово лосово млијеко). Због специфичне паше која обухвата преко 350 биљних врста, ово млијеко има висок садржај масти (око 12%) и невјероватних 11,20 мг/кг гвожђа, а продаје се по цијени од 1500 рубља за литар.
Шумски див међу обореним стаблима: Величанствен приказ одрасле животиње која стабилно стоји на мартовском снијегу у дубини јужне тајге, гдје су оборена брвна природни амбијент зимског падока. Јасно се уочава препознатљива конституција – скраћено снажно тијело са високо подигнутим гребеном и дугим, снажним ногама прилагођеним за кретање кроз дубоке мочварне и снијежне предјеле.
Знатижељни сусрет очи у очи са објективом
Стидљиви див изблиза: Овај крупан мартовски кадар открива сву импозантност његове велике, издужене и карактеристично грбаве главе. Лос пажљиво и мирно посматра посјетиоце изнад дрвеног корита са зимском дохраном, носећи на врату жуту траку-оковратник која служи за сателитско радијско лоцирање унутар резервата.
Поглед уочи повратка у густу шуму
Карактеристична силуета сјеверног јелена: Животиња забиљежена с леђа са окренутом главом према камери, јасно показујући натпис на оковратнику који носи ознаку резервата. Њена тамносмеђа густа длака представља изврсно средство камуфлаже, пружајући савршену заштиту у густим предјелима Костромске области.
Слика рађања и будућности фарме: Преслатки кадар младунчета лоса које спокојно лежи на земљи. Маса новорођенчади креће се од свега 12 до 16 килограма. Захваљујући јаком урођеном нагону за слијеђењем, ово младунче већ од првих тренутака развија блиску везу са мљекарицама, што омогућава несметано припитомљавање и даљи узгој у резервату.
Сумароковски природни резерват се налази у јужној тајги Костромске области, на подзолистим и мочварним земљиштима, где је преко 50% територије покривено великим и удаљеним шумским састојинама. Пољопривредна земљишта се делимично ору или користе за сенокосе и испашу стоке.
Флора и фауна резервата: Регистрована је 231 биљна врста, укључујући 68 рудералних и 89 врста којима се хране лосови. Нема врста из Црвене књиге Руске Федерације, али расту ретке регионалне биљке попут високе монашкиње и широколисног звончића.
Богатство сисара: Фауна обухвата 43 врсте сисара, од којих се 15 убраја у објекте лова (лос, дивља свиња, рис, лисица, куна, дабар, видра, зец).
Сусрет који повезује завичај и руско сјеверо: Писац ових редова (Зоран М. Кос) поносно стоји у друштву кустоскиња Љубов Маслове и Наталије Каренкове на бијелој стази Сумароковског резервата под оштрим мартовским небом 2020. године. Слика која чува успомену на топле људске разговоре и несвакидашње искуство у самом срцу заштићене јужне тајге.
(Официјални сајт Државног природног резервата „Сумароковски” — loseferma.ru)
Претходни, девети дио ове фото-приче под насловом „Бобка и његови сапутници – кад камени плочник проговори милосрђем“ читаоци могу погледати на линку:
