Експеримент Србија
Аутор: Марко МИЛЕТИЋ/Игор БРУСИН
Украјина је експеримент који се ускоро завршава, а Србија је друга врста пројекта, тј. читав Балкан последично. Прва фаза овог експеримента је завршена, следе наредне етапе. Додуше реч је о преозбиљном светском пројекту који има зацртане циљеве, а Србија је прото модел који ће послужити као пример, а вероватно и пракса за друге земље света, а нарочито Европе.
Мада, преиспитуј све, али не доноси закључке. Древно правило каже да се стварна политика води иза неколико затворених врата, а збивања на површини постају јасна тек када постану даља прошлост. Како ништа није онако како изгледа, гледајући ствари само на површини и процењујући збивања на тој равни, врло лако и брзо се скрене са пута потенцијалног сазнања о моделу стварности који ће бити креиран.
Стварност овог света је договорена и плод је планирања исте, до тог нивоа да ту нема места случајностима, а ако се и учини да оне постоје вероватно је реч о вишеструком плану. Ствари које су помогле да се склапају коцкице су Асанжова порука од пре 12 година у вези Србије и глобалних промена које крећу из наше земље, сагледавање изузетно важне ситуације која се тиче тога ко је, а ко све није честитао СЛ победу на изборима и једно пријатељско ћаскање на тему глобалних трендова.
Тренутно стање на друштвеним мрежама је такође управо део плана оних који су то и планирали. Звучи лудо, али управо оно чиме се људи у Србији тренутно баве јесте намерна операција скретања пажње. Није неки подвиг када рецимо власт креира збивања која служе за скретање пажње народу, али је мајсторство када укључимо власт, њену опозицију и народ у један шири процес, који за циљ има комплетно скретање пажње са оних који су тај шири процес и креирали.
Елем, резултати избора су званично потврђени и како обичај налаже ред је слављеницима честитати весеље, а није на одмет ни нека пригодна музичка нумерица да се поручи. Три пољупца је био феноменалан избор који је пратио кампању СЛ. Вучићев рузмарин је такође био феноменалан, прво вечни санак па у загрљај тројке, како је поредак ствари показао и како ће се даље развијати. А сад долазимо до честитања слављенику и сагледавању тог више него скромног списка.
На њему се налазе лидери неколико земаља у суседству и званичници ЕУ, плус Зеленски. Париз и Мадрид су то извели са нижег нивоа, тј. преко дипломатије. Амбасадор Ирана у Београду се јавио и то је мање више то. Поставља се питање ко није честитао? Од тројке гиганата нико није честитао, ако не рачунам портпарола Кремља што је тек пети ниво. Из Азије нико, из Африке нико, Канада не, Јужна Америка не, Агарта ништа, Сиријус Ц ништа и тако даље широм планете Земље и Космоса.
Па какве су то државе и њихови лидери кад неће да честитају победу СЛ. Да ли је могуће да им је толико криво због тога да одбијају да поступе човечански у овако судбоносном моменту за Србију. Ни Арапи, ни Ердоган ни православна Грчка, ни државе бившег СССР. Шта је бре ово, јесу ли то деца која се дуре јер нису добила на поклон играчку из излога, или су то озбиљни владари, државници и лидери. Да ли их је све ово толико погодило, да је ипак преовладала сујета и увређеност.
Наравно аутоматски ћемо постати човеколики сисари, а не свесна људска бића, ако помислимо да је то у питању. Сви све знају јако добро, што се не може и не сме тврдити за добар део домицилне популације, мада ту она ништа није крива нити има везе са читавом причом. И не само да знају, него знају и ко зна и ко не зна, и ко не зна да зна, и ко не зна да не зна. Тако да шаљемо поздраве великој тројци и неизмерно им хвала што мисле и брину о нама, што ће рећи Балкану у ширем смислу.
Због тога се сви питају ко стоји иза СЛ и шта поводом тога можемо очекивати као нашу будућу стварност. Неко се пак пита ко стоји иза оних који стоје иза СЛ, што не значи да управља игром у којој учествује и позиција и опозиција, мада је то некад правило. А посебно се нико не пита ко стоји иза оних који стоје иза оних који стоје иза СЛ, а то су господари света који су одабрали Србију као идеално место за стварање новог модела, јер мора да се крене од Србије, са тим што су они пре тога међусобно поделили свет дајући онима које примарно контролишу оно што су им дали.
Ствари су јасне када се објасне, ако нешто није јасно онда није објашњено. С тим у вези треба се манути бављења тиме ко представља прву пратиљу СЛ, односно први ниво иза, јер сви политички актери скоро свих држава света имају некога ко их контролише. Заправо позиција и опозиција су ту да се међусобно контролишу, а такође и помажу за рачун оних који их доводе на политичку сцену.
Ко ствара, доводи и контролише политичке снаге на политичкој сцени је иза, а иза њих су они који који стварају моделе који ће ови испред који контролишу политику спровести у дело, а они последњи су идејни творци свега који раде у складу са еволуцијом свести. Постоји и ниво изнад њих, али они управљају читавом планетом на духовном нивоу, а нема их више од 50. Они немају никакве везе ни са једном организацијом или друштвом, већ су особе на 7 нивоу свести који раде искључиво на духовом плану и преко оних који су на нижим равнима.
Дакле, представници СЛ имају огроман посао испред себе који се не да ни наслутити за највећи број људи у Србији. Нису хомогени као што ниједна опција никад није хомогена, већ на њих делује више центара моћи, што може бити потенцијални проблем, али дефинитвно не нека врста непремостиве препреке која ће успорити или зауставити планове који се морају спровести у дело, а који имају глобални карактер. Разних ствари ту може бити, јер ће временом бити угрожене разне структуре, с тим да у позадини неће бити промена.
Прво што треба схватити јесте да у погледу спољне политике неће бити никаквих одступања у односу на пређашњи режим, а и ако се и учини да се нешто ту мења, по среди ће бити нека шира замисао, да не кажем игра, јер цео процес иде прво у правцу дефрагментације, а затим поновног уједињења. Од уласка у ЕУ нема ништа, а није немогуће да се то потврди и референдумом по том питању, кад за то дође време, јер о томе првенствено треба да одлуче грађани Србије.
Признања Косова неће бити, можда евентуално неки уступак као део ширег плана, али се дефинитивно скоро ту неће ништа мењати. Војводина лагано иде у независност, а колико ће она трајати, дуго је питање. Ако су се велики договорили да нешто ураде то ће бити урађено, небитно да ли су идејни творци и креатори светли или тамни, службе или дружбе, домаћи издајници или страни финансијери, посао ће бити урађен. И руска и кинеска страна остају ту где јесу, а готово је известан и долазак америчке стране, кроз инвестиције, улагања и наравно војну помоћ.
Што се тиче унутрашњег дела, ту нас очекује огроман број промена, тим пре јер ће бити модел за остале државе света. Сасвим је извесно стварање неке врсте прве дигиталне владе, за шта је већ урађена инфраструктура, односно коришћење модерних технологија за ефикасан рад државних органа. Све ће бити транспарентно, праћено и контролисано, до задњег цента и слова на папиру, сви документи, уговори, тендери итд. Неће моћи ништа да се сакрије, смуља или злоупотреби на било који начин. Где год људски фактор буде вишак, неће га ни бити, дакле велике реформе и растерећење државног апарата од прекобројног људства и прекомерног трошења средстава.
Све што се буде радило, а биће то огроман пројекат, служиће као постављање универзалног модела. Криминал и корупција су посебна ставка, све ће бити истражено, нелегално стечено одузето, а очекујте на хиљаде хапшења и процесуирања. Грдне паре су у питању које ће бити враћене држави, мада је ту доста тога намерно допуштено, да би будући модел имао на чему да се примени. Допуштено јесте донекле, када је држава у питању, али није у смислу појединаца који су се превише опустили и осилили.
Тотална чистка се спрема и требаће времена за то и неће бити нимало лако, јер се то неће тицати само делова прошле власти, већ и оних претходних, у шта спадају и разне приватизације, малверзације и комбинације. Једна од основних идеја водиља јесте враћање државе народу. Све што стоји као план СЛ ће бити испуњено, али не на начин који се очекује и замишља, а ту је и једна од чари свега.
Судство и тужилаштво ће бити темељно очишћено, што подразумева и кадрове из оног доба, одвојено од полиције која је била посебна препрека у раду оног малог али поштеног дела судства и тужилаштва. Полиција такође иде на скенер и примену одговарајућих мера у односу на дијагностику. Све ће бити растурено и постављено на здраве основе, такав је план, и баш зато га треба максимално подржати.
Што се тиче медија ту ће тек бити шоу програм, јер не само што неће бити прорежимских, већ неће бити ни глобалистичких, а РТС чекају посебни хирурушки захвати. Новинари су такође део плана, нарочито они финансирани споља, као и разне друге организације, друштва и агенције. То значи да ће НВО да се испрати из Србије по угледу на Русију и Кину што ће пратити стварање нових закона који ће то уредити. За све ово горе наведено биће потребно време и незахвално је очекивати да ће одмах да се крене у поход, изгледније је да ћемо прве јасне кораке имати тек од пролећа следеће године и они ће се односити само на неке ствари.
СЛ ће започети посао, нарочито онај део који је прљав, а да ли ће сама све реализовати до краја то ћемо видети, јер су ово процеси који ће трајати неколико година, а политичка сцена се може донекле и променити, али план остаје исти, јер планом управљају Велике Силе. Ово су само неке ставке будућих дешавања у Србији, а биће их јако јако пуно, јер је ово преозбиљан процес који ће пажљиво посматрати и остатак света. Ко ће све бити у парламенту није примарно важно, такође ни у влади, јер се то све може мењати, што уопште није искључено, али се циљеви знају, тј. знају они који треба да знају.
Дакле, будуће промене нису само прича ослобођења и препорода Србије, већ и ослобођења света од истих структура које нас држе у ропству, додуше захваљујући нама самима. Пуно тога лепог и доброг нас очекује у смислу самог начина и квалитета живота, уређења државе и односа према грађанима, али биће ту и непријатних ствари које се многима неће допасти и које ће наићи на отпор једног дела народа, али велики су се већ договорили. Додуше нису се договорили за вјек и вјеков, тако да ћемо неке горке пилуле морати да прогутамо, али се надам да њихово дејство неће дуго трајати.
Све што буде доживљено као проблематично и поразно за нас и врсту наслеђа коју познајемо, мораћемо да прихватимо јер смо ми почетак промена који неизоставно чекају цео свет, тако да је важније сачувати властити мир, него улазити у борбу која је унапред изгубљена, а све због ствари које немају везе са квалитетом нашег унутрашњег живота, а он је заправо наша главна брига, много већа него рецимо државне границе, миграције или сличне теме, које нас заправо не угрожавају у смислу испуњења сврхе нашег живота. Сви ће бити на тесту, колико су заправо исправни и истинити, колико мисле да вреде и заслужују, а колико то није утемељно у стварности.
Сад долазимо до суштине свега и одговора на питање зашто? Ништа се на овом свету не дешава ако за то не постоји ваљан духовни разлог, што ће рећи без Божијег допуштења, што ће рећи да за све што се дешава на материјалном плану постоји духовна сврха. На овом нивоу свести човечанства већина тих збивања представља балансирање карме, што додатно значи да представља процес учења и освешћивања. За обичног човека разлози су увек везани за одвајање од Бога, односно тако их је најбоље дефинисати, док је за напредније то одступање од истине и космичног поретка.
Све што нам се дешава, не дешава се због политичких, економских, националних, верских или неких других разлога на површини, већ искључиво због духовних, а шта се буде дешавало на површини је намењено нивоу свести масе. Одатле се поставља питање над питањима, шта је урађено од стране српског народа да мора да исправи своје грешке кроз овај будући процес, тј шта ће морати да научи и освести, а потом промени да би се ствари посложиле на нивоу духовног баланса?
Да ли знамо ко смо, у смислу идентитета, да ли видимо јасно, да ли смо у истини, шта нам је на првом месту. Одвојили смо се од Бога, а ако није Бог на првом месту, зна се ко ће бити и шта нас очекује. Друго погледајте дисбаланс између мушког и женског принципа, посматрајте сами те катастрофалне чинове обичајног права који су противни Божијим законима.
На посебном тесту је очински принцип, а то значи и наша свесност о очинском предању и наслеђу наших предака, о самој отаџбини у крајњој линији. Да ли смо достојни потомци наших предака или нас треба тотално уништити јер покушавамо да будемо неко ко нисмо. Такође је ту и мајчински принцип, одвајање од земље, села и земљорадње, захваљујући којој смо опстали. То је она која нас је хранила миленијумима још од доба Винче.
Погледајте само наш однос према женском принципу, а једна од последица је феномен преласка жена на мушки принцип живљења, док мушкарци последично прелазе на женски и то онај најнижи, па су последице тога стање са наталитетом, потомством, породицом. Не уништавају нам породицу и женски принцип неки мрачни људи и структуре, они сами дају адекватан оквир манифестације, а женски принцип је одавно већ поремећен, нарушен и намучен, у сваком могућем смислу, а поготову оном матер-ијалном.
ФОТО: фејсбук
