Или јеси,или ниси – свој!

Пише: Јасминко ХАЏИСАЛИХОВИЋ

Данас сам из знатижеље отишао на протест против гашења Информера, али и са јасним личним уверењем да гашење било ког медија не може и не сме бити решење, без обзира на то колико се не слажемо са његовом уређивачком политиком.

Да одмах разјасним неколико ствари.

И сам сам много пута критиковао Информер и његову уређивачку политику, баш као што сам критиковао и Н1 и Нову С. За мене су то две стране исте медаље када је реч о начину на који се медији често претварају у оружје политичких обрачуна. Али никада озбиљно нисам сматрао да је гашење било ког од тих медија решење за проблем који имамо.

Ако је неко кршио закон, постоје институције и процедуре. Нека га казне за оно што је учинио. Али гашење медија, претње, насиље и јавни линч не могу бити одговор на другачије мишљење.

Не желим да будем део већине која би некога гасила, тукла или линчовала само зато што јој се не допада његово мишљење или политичко опредељење.

Верујем да ће и ова моја објава изазвати бројне реакције. Биће вероватно и оних који ће имати потребу да ми помињу мајку и породицу, да ме проглашавају продатим, уцењеним или плаћеним.

Али заиста бих волео да ми неко објасни чиме и од кога могу бити уцењен или продат онима који су изгубили изборе и који више немају политичку моћ? Ако већ неко тражи разлог за моје присуство на овом протесту, нека га тражи у мојим уверењима, а не у нечијим наводним интересима.

Можда би, с обзиром на посао који обављам, за мене било много једноставније и комотније да ћутим, да не таласам и да унапред размишљам о реакцијама оних који ће сутра преузети власт. Али то нећу да радим.

Као што нисам скупљао потписе нити ишао на митинге бивше власти, тако нећу ћутати ни пред новим политичким победницима. Када нисам успео да предам изборну листу јер нисам прикупио довољно потписа, то сам јавно признао и преузео одговорност. Многи који данас ћуте тада су успели да предају своје листе. Да ли је то код њих ствар недостатка принципа, мањка храбрости или политичке калкулације, одлучите сами.

Нећу да сагињем главу пред онима који су до јуче били на Вучићевим јаслама, нити да се понижавам пред онима који су до пре двадесет дана или до пре две године скупљали потписе и табанали по СНС митинзима. Нека се они данас утркују да се додворе новим ослободиоцима, као што су то, свако у своје време, чинили и раније. Ја желим да се разликујем од таквих људи, који ми ових дана, без имало срама и стида, честитају на „ослобођењу“.

Какво ослобођење? Ја сам вазда био слободан. Нисам чекао да се промени власт да бих почео слободно да мислим, говорим и поступам.

Нисам ничији политички дужник и не намеравам то да постанем.

Свако нека ради свој посао. Медији нека одговарају за евентуално кршење закона, институције нека раде у складу са својим надлежностима, а политичари нека се баве политиком. Ја ћу задржати право да мислим, говорим и поступам у складу са сопственим уверењима.

Не мењам принципе у зависности од тога ко је на власти, а ко у опозицији. Не мењам их ни због аплауза, ни због претњи, ни због политичке користи.

„Бити исти, бити посебан, бити слободан, бити само свој.“

То није само стих Партибрејкерса. То је животни принцип којег сам кроз живот покушавао да се држим и од којег не намеравам да одустанем ни још ово мало времена колико ми је остало.

Јер није питање да ли си уз ове или оне. Питање је да ли имаш своје мишљење и да ли имаш храбрости да га браниш и онда када то није политички корисно.

ИЛИ ЈЕСИ, ИЛИ НИСИ – СВОЈ!

ФОТО: фејсбук