Његош би данас био најмање погодан за Његошеву награду!
(одломак из књиге „Српске лучоноше“)
Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ
-Његош је урадио више него сва Црна Гора. И кад би једном нестао српски народ, казао је Црњански, довољна је замена „Горски вијенац“. Његош је поставио реч на престо Црне Горе и оставио нам завет да се држимо речи. На жалост, да је данас жив, Његош би био најмање погодан да добије Његошеву награду – рекао је у интервјуу за Исток, Матија Бећковић.
Како сте доживјели повике „црногорских интелектуалаца“ против Вас и Његошеве награде?
-Колико ја могу да разумем, мене ћерају само привидно, али би ћерајући мене хтели да ишћерају Његоша. А њега су гонили и живога и мртвога. Њихов једини противник је Његош и други им и не треба. Мене тек оптужују, а по таквој оптужници, Његош је давно пресуђен. Одавно избачен из школских програма као геноцидни пјесник, однедавно и као идеолог етничког чишћења, а ко зна шта га још чека.
Средином 80-тих година изјавили сте да није исто изгубити на Косову и изгубити Косово. Шта рећи након свега што нам се десило на Косову ове године?
-Распад Југославије се могао наслутити, али да ће, приликом деобе, Тито припасти Србима, то је превазишло сва очекивања. Ко је могао помислити да ће се све завршити овако како се завршило, и то је већ правило. Очишћен је народ који је оптужен за етничко чишћење. Постоји и оно што се у медицини зове фиктивни бол. Боле вас прсти на руци коју немате. Бол је уједно доказ да сте живи. Тако ће српски народ, све док постоји, осећати бол за изгубљеним Косовом.
Пјесму „Косово поље“ написали сте 1987. године и у њој предвидјели све оно што ће се догодити. „Земљу коју сам од неба купио, неко им је обећао, а да није ни питао“, кажете између осталог.
-Одлуке Коминтерне и Призренске лиге да се Србима отме Косово, спровео је НАТО пакт. Ми још нисмо укинули онај закон о забрани повратка Срба на Косово, који је донет 1945. године, нити смо вратили земљу манастирима на Косову. Можда тиме не би ништа променили, али би ипак било видније како у порти једне цркве хоће да оснују туђу државу.
(Цијели интервју можете прочитати у књизи „Српске лучоноше, као и још 49 интервјуа са водећим српским интелектуалцима).
ФОТО: фејсбук
