Међу онима који долазе на власт не видим заступнике српске националне идеје

Историчар Александар Раковић оценио је да победа Студентске листе отвара неизвесност у погледу српских националних интереса, односа са Републиком Српском и Црном Гором, положаја Српске православне цркве и будуће политике према Русији и Косову и Метохији

Пише: Владимир ВУКОВИЋ/Политика

Резултати ванредних парламентарних избора у Србији удаљили су српски народ од идеје „српског света” и могућности да Србија, Република Српска и Црна Гора једног дана буду уједињене у заједничку државу, оценио је историчар др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије, у интервјуу за портал српске дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама „Чикаго на длану”.

Раковић је указао да политичке снаге које после изборне победе Студентске листе преузимају одговорност за управљање Србијом нису током претходног периода показале интересовање за концепт јединственог и недељивог српског народа. Према његовој оцени, питање националног јединства било је потиснуто у корист окупљања што ширег политичког фронта чији је основни циљ био смена власти Александра Вучића.

„Нажалост, изборни резултати удаљили су нас од идеје ‘српског света’ и тежње да Србија, Република Српска и Црна Гора чине једну државу”, навео је Раковић, оцењујући да се после вишегодишњег јачања српских националних веза сада отвара раздобље политичке неизвесности.

Он је подсетио да је од литија у Црној Гори до недавних политичких промена постојало снажно осећање српског заједништва, засновано на настојању да се додатно повежу Србија, Република Српска и Срби у Црној Гори. Међутим, како је приметио, током двогодишњих протеста у Србији није било видљивих назнака да њихови организатори у свој политички програм укључују питање српског националног јединства.

Као један од разлога за такво опредељење навео је сарадњу протестног покрета са политичким структурама из Новог Пазара и других средина са бошњачком већином. Раковић сматра да би наглашавање српског националног програма отежало окупљање различитих политичких и друштвених група против дотадашње власти.

У том контексту осврнуо се и на текст загребачког професора Александра Маршавелског, објављен у листу „Данас”, у којем се, према Раковићевом тумачењу, чак и присуство професора Мила Ломпара посматра као могућа препрека придобијању гласова националних мањина.

„Очигледно је да они који су осмислили модел обарања власти нису имали на уму шири српски национални оквир. Како ће се понашати када преузму власт, остаје да се види, али нисам оптимиста”, поручио је Раковић.

Притисци на патријарха Порфирија и могућност нових литија

Посебан део интервјуа за „Чикаго на длану” био је посвећен положају Српске православне цркве и нападима на њено руководство, пре свега на патријарха Порфирија. Раковић сматра да је СПЦ током своје историје пролазила кроз далеко тежа искушења, али да интензитет негативне кампање против патријарха на друштвеним мрежама представља појаву без преседана.

Он је оценио да ни у комунистичком раздобљу, посебно после 1952. године, када су тадашње власти веровале да су Цркву потиснуле на друштвену маргину, нису постојали тако оштри и распрострањени јавни напади на поглавара СПЦ.

Према његовим речима, медији блиски блокадном покрету усмерили су значајан део критика управо на црквено руководство, настојећи да створе утисак општег друштвеног сагласја у осуди патријарха.

Раковић је нагласио да патријарх Порфирије, по његовом мишљењу, није дао повод за такве нападе, већ да је Цркву водио достојанствено, одговарајући на критике уздржано и настојећи да сачува њено јединство.

„Он није изазвао те нападе. Они произлазе из агенде оних који желе да дестабилизују нашу државу, друштво и саму Цркву”, оценио је историчар, додајући да у континуитету притисака препознаје намеру да се додатно ослаби унутрашње јединство СПЦ.

Говорећи о могућности организовања нових литија, по угледу на оне које су одржаване у Црној Гори у време власти Демократске партије социјалиста, Раковић је навео да би такав облик јавног окупљања могао поново да се појави уколико нове власти у Србији покушају да се мешају у кадровска питања Српске православне цркве.

Он је прецизирао да је таква могућност за сада хипотетичка, али је нагласио да би отворено политичко мешање у унутрашња питања Цркве могло да доведе до реакције верника сличне оној у Црној Гори.

„Уколико Српска православна црква заиста буде угрожена, одбрана светиња неизбежно ће бити организована и у Србији, по узору на Црну Гору”, поручио је Раковић.

Несанкционисање Русије као један од разлога пада власти

Говорећи о узроцима изборног пораза досадашње власти, Раковић је оценио да резултати гласања нису искључиво последица унутрашњих политичких и друштвених прилика, већ и ширих геополитичких околности.

Као један од кључних разлога издвојио је одлуку Србије да се не придружи западним санкцијама против Руске Федерације. Према његовом тумачењу, таква политика Београда није била прихватљива одређеним центрима моћи у иностранству, који су, како тврди, имали интерес да дође до промене власти.

„Један од кључних разлога пада власти била је чињеница да Србија није увела санкције Руској Федерацији. Страни центри моћи, који делују из позадине, нису то опростили Србији и њеном досадашњем руководству”, оценио је Раковић.

Он је истовремено одбацио могућност да се спремност на одбрану српских националних интереса може сматрати већом у Републици Српској и Црној Гори него у самој Србији, истичући да је та спремност, према његовом уверењу, подједнако присутна међу Србима у свим срединама.

Повратак кадрова Демократске странке и будућност СНС-а

Осврћући се на политички састав будуће власти, Раковић је оценио да се кроз нове политичке околности на државну сцену враћају кадрови и организационе структуре настале из некадашње Демократске странке, не искључујући ни могућност њиховог поновног обједињавања.

Он је навео да ти политички кругови имају искуство у управљању државом, што сматра предношћу у односу на потпуно неискусне кадрове, али је нагласио да тек предстоји да се види какву ће унутрашњу и спољну политику водити.

Раковић, међутим, не сматра да су некадашњи функционери Демократске странке, који су током претходних година прешли у Српску напредну странку, имали пресудну улогу у догађајима који су довели до изборног пораза СНС-а.

Према његовом мишљењу, напредњаци су током владавине прихватили модел окупљања широког спектра политичких и друштвених група, због чега странка никада није до краја изградила чврст идеолошки профил. После губитка власти, сматра он, отвара се могућност да СНС прецизније дефинише своје политичко опредељење, при чему ће одлучујућу улогу имати Александар Вучић.

Ипак, Раковић није уверен да ће напредњаци прихватити изразито српску националну идеологију, јер би њихово руководство могло да процени да би такво усмерење ограничило могућност поновног окупљања различитих делова бирачког тела.

Историчар је истовремено истакао да се не сме занемарити чињеница да је током владавине СНС-а дошло до снажне обнове српске националне идеје.

„Иако многи функционери нису деловали национално оријентисано, Вучић је лично омогућио и подстицао такав развој, док су поједини министри били његови непосредни заступници”, навео је Раковић.

Он је додао да међу политичарима који сада долазе на власт за сада не препознаје личност која би се снажно залагала за српску националну идеју, али је нагласио да би волео да се покаже да његова процена није тачна.

Упозорење на политичку одмазду и лустрацију

Говорећи о најавама хапшења, лустрације и преиспитивања рада функционера претходне власти, Раковић је упозорио да нове политичке околности не смеју постати повод за обрачун са људима само због њихове страначке припадности или обављања јавних функција.

Он је нагласио да свако за кога постоје докази да је прекршио закон или учествовао у корупцији мора да одговара пред надлежним институцијама, али да се кривична одговорност не сме поистовећивати са политичком припадношћу.

„Нова власт мораће да ублажи реторику и престане са усменим и писаним претњама представницима претходне власти. Где год постоје докази да је неко прекршио закон или крао, тај свакако треба да буде кривично гоњен и осуђен”, навео је Раковић.

Посебно је критиковао идеју лустрације људи који су, како каже, савесно обављали своје дужности, а чија би једина кривица била припадност претходној власти.

„Залагање за лустрацију људи само зато што су били део власти и савесно обављали своје послове потпуно је бесмислено и штетно. То ствара зачарани круг политичке одмазде који нарушава кохезију српског народа”, упозорио је историчар.

Раковић сматра да би настављање политичких сукоба кроз претње, притиске и институционално кажњавање неистомишљеника могло додатно да продуби друштвене поделе и ослаби национално јединство.

Косово и Метохија, Република Српска и односи са Москвом

У завршном делу интервјуа Раковић је говорио о спољнополитичким одлукама које ће нова влада морати да донесе, указујући да ће европска оријентација вероватно добити израженије место у државној политици, у складу са изборним опредељењем грађана.

Према његовој оцени, то не би смело да значи одустајање од јачања веза Србије са Републиком Српском, Србима у Црној Гори и српским заједницама у региону. Напротив, сматра да ће једно од важних питања бити како у новим околностима очувати и додатно развијати те односе.

Раковић очекује да ће будућа власт у неком облику увести санкције Русији, али је нагласио да за сада није познато какве би мере могле да буду усвојене нити какав ће бити њихов обим.

Посебно је указао на неизвесност у погледу будуће политике Београда према Косову и Метохији.

„Сигурно је да власт неће признати једнострано проглашену независност, али остаје питање шта ће Запад од ње тражити и шта ће морати да испуни”, оценио је Раковић.

Он је навео да отворена остају и питања будућих односа са Републиком Српском, положаја Срба у Црној Гори, као и политике према Сребреници, која је претходних година била једна од осетљивих тема у регионалним и међународним односима.

Раковић је закључио да се у овом тренутку још не зна коначан састав нове владе, нити начин на који ће функционисати идеолошки и политички разнородна Студентска листа. Због тога сматра да је прерано за коначне оцене њене националне и спољне политике.

„Пред нама су бројне неизвесности. Пошто још не знамо састав нове владе, нити како ће функционисати хетерогена Студентска листа, прве конкретне одговоре моћи ћемо да дамо тек за неколико месеци”, закључио је Александар Раковић у интервјуу за портал „Чикаго на длану”.

ФОТО: Политика