Рубрика Историја на порталу Српско питање доноси приче, чињенице и анализе из прошлости српског народа и Балкана, како бисмо боље разумјели садашњост и будућност.
Пише: српскопитање Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију), у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УНПРОФОР -а (сектори “Југ” и “Сјевер”) и да су дан пре представници…
Научио је да гађа звер у око како не би оштетио животињско крзно… Пише: Деки РС Нанајци су народ који живи на крајњем истоку Русије у Хабаровској покрајини, лов је у њиховим генима као средство преживљавања. У селу Нижњи Катар, 1923. године родило се дете које је од малих ногу научило да прати ловину сатима….
Пише: Мира СИЊАНКА Од хрватских усташких власти у сабирном логору Сремска Митровица је страдало око 10 000 затвореника. Неке од забележених метода мучења и убијања српских цивила жена, деце омладине заточених у овом логору НДХ је било бацање људи у живи креч, Харсова вешала, сурови точак за егзистенције ломљењем костију, пањеви за одсецање делова тела……
Пише: српскопитање На дан, 31. јануара 1943. године, у Стаљинграду је капитулирала јужна групација немачке 6. армије на челу са генерал-фелдмаршалом Паулусом. До јануара 1943. године постало је јасно да су сви покушаји деблокаде опкољене 6. армије пропали. Са губитком кључних аеродрома, „ваздухопловни мост“ више није могао да обезбеди неопходно снабдевање. Хитлерово унапређење Паулуса у…
Пише: српскопитање Током грађанског рата у СР Босни и Херцеговини (1992 – 1995) било је свакаквих злочина, на свим странама, али посебно остаје упечатљив овај из Сијековца код Брода, гдје је све и почело када су Хрвати прешли преко ријеке Саве и поубијали српско становништво. У документу заповједништва позадине „Босански Брод – Сијековац“ издата је…
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ Ово је стара српска Немањићка жупа Пељешац, некада 100% српско и православно полуострво. На Пељешцу данас имамо остатке чак 10 српских манастира: Светог Архангела Михаила, Светог Николе, Светог Јована Крститеља, Свете Марије Магдалене, Пресвете Богородице у Лужинама, Светог Мартина, Светог Георгија, Светих Козме и Дамјана, Светог Стефана и Светог Сергија или Срђа….
Пише: српскопитање Хрватско-усташки часопис „Хрватска Крајина“, који је излазио у Бањалуци, служио је у пропагандне сврхе. У другом броју из априла 1941. године, објављен је чланак о уклањању ћириличних јавних натписа. Како је то изгледало на терену, свједочи нам случај у кући Приједорчанина Милана Тртице. Након што је ухапшен 28. јула 1941. године, хрватске усташе…
40.000 (15.000 српских) логораша, 8.256 српских жртава Пише: Мирчета ВЕМИЋ Логор Маутхаузен, званично „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Маутхаузен” (Kaiserliches und Königliches Кriegsgefangenenlager Mauthausen), био је логор за ратне заробљенике и интернирце и у Првом и у Другом светском рату. Налазио се на Дунаву у Горњој Аустрији у близини града Линца, родног града…
Пише: Петар КОЛАРСКИ Био је 16. април 1945, сунчано пролећно јутро у Немачкој. Ако бисте погледали пут који води из града Вајмара, видели бисте нешто чудно. Видели бисте параду. Стотине људи. Мушкарци у скупим оделима и шеширима федора. Жене у крзненим капутима са кармином и високим потпетицама. Ћаскали су. Смешили су се. Неки су се…
Пише: српскопитање У банијској општини Двор на Уни обиљежен је један од највећих покоља српског народа у Другом свјетском рату – Покољ над становништвом у селима Шегестин, Ораовица и Драшковац покрај Двора. Тачан број жртава никада није утврђен. Овај покољ су спровели Хрвати из оближњег Зрина и Дивуше у дане 29. и 30. јануара 1942….
