Рубрика Историја на порталу Српско питање доноси приче, чињенице и анализе из прошлости српског народа и Балкана, како бисмо боље разумјели садашњост и будућност.
Пише: Мр Момо ЈОКСИМОВИЋ Логор Јасеновац, највећи концентрациони логор смрти на простору Краљевине Југославије, за вријеме окупације у Другом свјетском рату. Формирала га је Независна држава Хрватска, источно од истоименог градића, у августу 1941.године, а уништиле су га усташе у априлу 1945.године, и бомбардовали савезници, да би смањили и умањили злочин који је почињен. Државна…
Пише: српскопитање Берлински Конгрес 1878. године мјења границе на Балкану. Аустро-Угарска добија Босну и Херцеговину (БиХ). Праве се планови за стварање „босанске нације“. Настојало се да у ту нову нацију уђу народи све три вјере у БиХ. Срби у БиХ били су већ национално свјесни. Римокатолици у БиХ нису имали развијену националну свијест, па су…
Пише: српскопитање Када се упореде образовања официра Југословенске војске у отаџбини и комуниста који су послије свргавања краља дошли на власт долази се до драстичне разлике – као небо и земља. Довољно је драги читсао само да ово знате: Драгољуб “Дража“ Михајловић (1893-1946) -Армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, министар…
Пише: српскопитање Римске папе су средњовјековну Босну називале: „regnum Servilie, quod est Bosna“, што би у преводу значило: „онај дио Србије, који се назива Босна“: 1. Папа Урбан III у повељи Дубровнику 1187. године каже за Босну да је: regnum Seruilie quod est Bosna. 2.Папа Климент III у повељи Дубровнику 1188. године каже за Босну…
Пише: српскопитање Устанак у Црној Гори су предводили Павле Ђуришић, Бајо Станишић, Блажо Ђукановић, Ђорђе Лашић. Чији су команданти они били? Постављамо нова питања za комунисте: 1. Поп Перишић је први дигао устанак против усташа у Казанцима. Чији је он касније био командант? 2. Автовац, прво ослобођено место у Југославији су ослободили поп Перишић и…
Пише: српскопитање Да ли је 1918. године могла да се направи опција велике (значајно проширене) Србије? Каратак одговор, што се историјске науке тиче, НИЈЕ! А сада ћемо образложити и читав низ разлога зашто је то тако и колико је анахрона накнадна памет штетна код озбиљних разговора о историји заснованим на чињеницама. Надамо се да ову…
Пише: српскопитање Током муслиманске агресије (1992-1995) страдало је преко стотину свештених лица СПЦ, међу којима и парох Недељко Поповић који је 30. јула 1992. звјерски мучен па убијен док је вршио службу у Трнову. Муслимански агресори су током рата у општини Трново убили 124 српска цивила, међу којима 48 жена и петоро дјеце. 30. јули…
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ Тешко је у историји наћи један овако кључан догађај који толико деценија касније оставља катастрофалне последице по неки народ. Практично све несреће и аномалије са којима се данас као српски народ суочавамо, потичу од одлука које су донете на дан 29. новембар 1943. године, на Другом заседању АВНОЈ-а, под председништвом југословенског комунистичког…
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ Крајем новембра 1943. године Хрвати су спровели систематско истребљење Срба на подручју Фрушке горе а Лежимир је једно од села са највећим бројем жртава. Преко стотину цивила је живо спаљено у храму Светог великомученика Георгија од чега 29 дјеце млађе од 5 година док су остали сељани побијени по кућама, двориштима, сеоским…
Пише: Илија СМИЉАНИЋ У тмини ратних злочина над Србима током ратних сукоба и етничког чишћења Срба у бившој СР Хрватској, Завод за судску медицину и криминалистику Свеучилишта у Загребу идентификовао је 1991. године шест лешева од дванаест довезених из села Бујавице код Пакраца. Према подацима Веритаса, међу њима су сви Срби, Милош Ивошевић (1952), родом…
