„Ово доба у којем данас живимо опасније је од рата и свих оних јада и понижења. Гусле су скоро замукле, а бабе што су се школовале у Краљевини помрле. Мученици одведени да им се глас не чује, а остали су купљени. Књиге нам штампају усташе и Швабе. За посланике у Скупштини Јасеновац није геноцид. Учитељи су богоборци. Гусле слушају они што рова видили нису и што на регалу чувају Титину слику. Бабе данас гледају ријалити, пуче усне и реде нокоте. У кафанама момци и цуре играју квиза. А скоро да немамо ни попа без сто кила и свјетске дипломе. Да није нас мало што памтимо, крв, смрт и сеобе, не би имали ни пјесника ни ратника. И док постоје људи који памте зла доба и народни подвиг, нама Србима неће дат’ мира, али неће нас ни нестати. А нећете ни сву дјецу у Јаничаре претворити.“
Бојан ВЕГАРА, писац и публициста
