Несуђени „Крвави Срем“
Како су спречени терористички планови Загреба у АП Војводини 1991. године
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Док се у јавности годинама уназад једнострано форсира наратив о дешавањима у Срему почетком деведесетих, потпуно се прећуткује застрашујућа истина: погранични појас Србије био је директна мета сурове војне и обавештајне агресије из Хрватске.
Србија тада званично није била у рату, али је на својој територији бројала мртве цивиле и откривала читаве илегалне мреже наоружане до зуба, спремне да запале север Србије.
СНАЈПЕРИ НА ЦРКВАМА И СПИСКОВИ ЗА ОДСТРЕЛ
Оперативни планови хрватских служби (СЗУП и СИС) за Сремске Карловце, Петроварадин и Сремску Каменицу нису били плод маште, већ брутална реалност пресечена акцијама наше војне и државне безбедности 1992. и 1993. године. Сведочења и судски процеси из тог периода откривају језив план:
Сремска Каменица као снајперско гнездо: Торањ католичке цркве Нашашћа Светог Крижа у самом центру Каменице био је тајно означен као стратешка тачка. Због погледа на Нови Сад, мостове и Дунав, торањ је припреман за снајперско и осматрачко гнездо за изазивање панике и хаоса.
Петроварадин – мете српски официри и цивили: У Петроварадину, који је био важно војно чвориште, откривени су спискови за ликвидацију. На метама хрватских терористичких група нашли су се виђенији локални Срби, официри тадашње ЈНА, њихове породице, али и они лојални Хрвати који су одбили да учествују у подривању сопствене државе.
Шверц оружја преко Дунава и Фрушке горе: Из Хрватске су ноћу, чамцима преко Дунава, али и каналима преко Мађарске, стизале велике количине аутоматског оружја и експлозива. Подруми по Сремским Карловцима, куће и викендице на Фрушкој гори претварани су у илегалне магацине за стварање тзв. „пете колоне“ која је требало да отвори унутрашњи фронт у Србији.
КРВАВИ БИЛАНС ДУЖ ДУНАВА: НАПАДИ НА ШИД, АПАТИН И БАЧ
Поред подземног терористичког деловања, Хрватска је отворено изводила артиљеријске нападе на цивилне циљеве унутар Србије:
Масакр у Шиду (5. новембар 1991.): У бруталном артиљеријском нападу са положаја хрватских снага, на Шид је испаљено око 40 граната. Погођени су дечји вртић, стамбене зграде и круг ПИК-а. Четворо недужних цивила је погинуло на лицу места, а 15 је тешко рањено. Напад је изведен усред мисије изасланика УН Сајруса Венса.
Гранатирање Апатина (6. новембар 1991.): Прекодунавска артиљерија испалила је 11 пројектила великог калибра директно на стамбене четврти Апатина, чинећи огромну материјалну штету.
Терор у општини Бач: Села Вајска, Плавна и Жива месецима су трпела спорадичне минобацачке нападе из правца Вуковара, док су српски сељаци гинули и бивали рањавани на сопственим њивама.
ДОКУМЕНТОВАНА ИСТИНА: АКЦИЈА „ШТИТ“
Сви ови паклени планови о стварању илегалних паравојних јединица, шверцу наоружања преко речних токова Војводине и припремама за диверзије нису остали тајна. Они су до детаља демаскирани и документовани од стране тадашње војне безбедности.
Као крунски сведок тог времена стоји култна књига тадашњег шефа војне контраобавештајне службе, генерала Александра Васиљевића „Штит – акција војне безбедности“. У њој су објављене оригиналне депеше, службени записи и докази како су наше службе још крајем 1990. и током 1991. године пресецале кракове ове хоботнице.
Акцијом „Штит“ је војна служба филмски, тајно снимила хрватски државни врх и разоткрила шверц хиљада калашњикова из Мађарске!
Брзом, професионалном и одлучном акцијом наших безбедносних снага, хрватске терористичке ћелије у Срему су разбијене, а актери похапшени и процесуирани. Спречен је сценарио масовног крвопролића у Новом Саду и околини.
Данас, када се подсећамо ових догађаја, дужни смо да негујемо културу сећања. Срем, Бачка и цела Војводина одбрањени су од увоза тероризма, а невине жртве Шида, Апатина и пограничних села никада не смеју бити заборављене!
ФОТО: фејсбук
