Опет прекрајање граница!
Извор: фејсбук страница војна индустрија и геополитика
За Косово и Босну и Херцеговину након 2027. године многе ствари у геополитичком и сигурносном смислу могле би изгледати знатно другачије него данас.
Израелски политички врх већ годинама систематски гради савезништва с европском десницом, чији би долазак на власт могао значајно промијенити однос појединих великих европских држава према Приштини и Сарајеву.
Израелски министар за дијаспору Амицхаи Цхикли протеклих дана је јавно поручио: „Креирали смо систем савеза у Европи какав до сада није постојао, с дубоком конзервативном десницом.“
Посебно је занимљива Цхиклијева властита формулација из његових службених објава. Он тврди да су на међународној сцени „разбили бојкот странака дубоке деснице у Европи и створили нова савезништва која ће служити Израелу у наредним деценијама“.
Ријеч је о политичким снагама које већ имају озбиљан утјецај или реалну могућност доласка на власт у државама попут Француске, Њемачке, Шпаније и Велике Британије, док се слични процеси одвијају и у другим дијеловима Европе.
У марту 2025. Бењамин Нетанyаху говорио је о „систематском савезу између ултрапрогесивне љевице и радикалног ислама“.
У јануару 2026. године, обраћајући се европским десничарима, Нетанyаху је поручио: „Нисмо само савезници и саборци, ми смо браћа и сестре у одлучујућој борби за будућност свијета.“
Кроз тај контекст треба посматрати и све интензивније приближавање Србије и Израела.
Важно је подсјетити да Израел до данас одбија отворити тајне документе који би дали потпунији увид у војну улогу Израела током рата у Босни и Херцеговини деведесетих.
У неким од наших претходних анализа писали смо да Србија чека повољније међународне околности како би много агресивније тестирала постојећи поредак на Косову и у Босни и Херцеговини. Долазак дијела ових произраелских десничарских снага на власт у ЕУ могао би представљати једну од кључних повољних међународних околности које би Београд могао покушати искористити.
Србија вјероватно не очекује да европска десница отворено „одобри“ било какву интервенцију. Она гради војну, дипломатску и политичку способност да искористи тренутак у којем би западни систем одвраћања и политичког кажњавања био довољно фрагментиран да се статус qуо на Косову или у БиХ може много агресивније тестирати.
Таква геополитичка промјена могла би истовремено натјерати Приштину и Сарајево да сигурносне партнере све више траже изван традиционалног европског и НАТО оквира.
Из данашње перспективе многима може изгледати претјерана наша ранија процјена да би Косово и Босна и Херцеговина могле бити прве европске државе која ће се политички и сигурносно приближити савезу Турске, Саудијске Арабије и Пакистана.
Ако се геполитички трендови које данас гледамо наставе, у наредне двије године бит ће много јасније зашто ову могућност већ сада издвајамо.
ФОТО: фејсбук
