Водени џин поново у Србији…

Пише: Деки РС

Иљушин 76 или како га у Русији зову „небески ватрогасац“, слетео је јуче на аеродром Константин Велики у Нишу.

Ово је пети пут да овај авион помаже у решавању вандредних ситуација у нашој земљи.

Када је 2007. године горела источна Србија и Сврљишке планине, појавио се Иљушин.

Пет година касније горели су Тара и Златибор, а Иљушин је поново дошао да спасе наше најлепше планине.

Године 2014. Иљушин није носио воду, ње је било и превише.

Он је превозио специјалну опрему, моторне чамце и руске спасилачке тимове који су спасавали људе из набујалих стихија.

Стара планина горела је 2019. године, наше ватрогасне снаге нису јој могле прићи, али има ко јесте – небески ватрогасац.

Данас, он је овде да гаси пожаре у Делиблатској пешчари, једном од наших најдрагоценијих природних резервата.

Скоро месец дана гори „Европска Сахара“ – наша Делиблатска пешчара, јединствени дивљи резерват и највећа оаза песка у овом делу Европе.

Иако је зову „Европском Сахаром“, у овој пешчари данас гори њено највеће благо – густе шуме посађене да вежу живи песак, које су сада постале право буре барута.

Овај јединствени мозаик пешчаних дина, борових шума и степа дом је за многе животиње и чак 80% птичјег света Србије.

Изгубити било који њен део значи изгубити крунски драгуљ српске природне баштине и природну оазу од које зависи читав екосистем региона.

Својим специфичним, готово филмским пејзажима песка и суве вегетације, Делиблатска пешчара је одавно ушла у историју домаће кинематографије.

Управо на њеним динама снимљен је култни филм „Ко то тамо пева.“

Сви статисти, попут старице у црнини која током целог филма ћутке седи на дну аутобуса, били су из околних засеока.

Исту судбину делио је и чича који се цитира до данашњег дана, а на њиви зове своје синове да препрече пут – филмска екипа га је пронашла управо међу локалним мештанима.

За месец дана изгубљено је доста, ватрена стихија је до сада прогутала око 3.500 хектара шуме и ниског растиња што је око 12% површине овог драгоценог резервата.

Тако да Иљушин стиже у последњи час да спречи да се ова еколошка драма претвори у трајни губитак.

Његову посаду чини 11 људи, у Русији вишеструко одликованих за заслуге у решавању критичних ситуација.

Ова екипа гасила је пожаре од Јужне Америке, Африке – преко сушних предела Турске и Португалије – па све до ледених пространстава сибирске тајге.

Чиле су 2017. године погодили највећи пожари у историји те земље.

У помоћ је дошао Иљушин који је летео само 30 метара изнад земље, док му је локално становништво у сузама аплаудирало и пилоте прогласило националним херојима.

Потребно је свега 13 минута да овај џин „попије’“ 42.000 литара воде.

Након полетања из Ниша, за мање од пола сата, Иљушин је већ изнад Пешчаре, где сву ту воду избаци за само 6 секунди – стварајући водени зид дугачак један километар и широк 100 метара.

Кроз застакљени нос авиона, навигатор анализира терен под собом, али ову ваздушну симфонију води тим.

Испред руског гиганта лети хеликоптер МУП-а Србије, који попут извиђача снима ситуацију кроз дим и тачно га наводи на критичну тачку где треба избацити водени тепих.

Иљушин има своју посебну „ватрогасну дипломатију“, често је помагао земљама које имају веома затегнуте, па чак и отворено непријатељске односе са Русијом.

Али, његово најјаче оружје није само вода.

То је „шок талас“, који при избацивању толике количине воде, буквално избије кисеоник из срца ватрене стихије.

Свака кап воде избачена из овог дива, значи корак ближе спасу нашег непроцењивог бисера природе…

ФОТО: фејсбук