Срби и муслимани нису за идеолошке лудости о „братству“, „братству и јединству “ и слично!
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
„Е да су људи били паметни не би се то десило што нису дошли ти политичари па се жртвовали за своју земљу а не јадни народ брука је све ово то је и наш народ најближи су нам браћа Муслиманске Вере исповести то упамнтите Срби ја ценим сваког Муслимана то су добри људи упамтите то“, гласио је један коментар на моју јучерашњу објаву „Били су предвиђени ‘за клање“.
„Ви помислили да требате дијелите савјете људима који су три и по године крваво ратовали једни против других! Ви мислите да смо ми будале, и једни и други, да нисмо знали зашто ратујемо? Ви мислите да су Срби из Србије који су нам помагали будале, да нису знали зашто нам помажу? Ви мислите да су муслимани из Србије који су дошли да помогну муслиманима овдје будале? Преозбиљне су то ствари, добро размислите прије неголи овако нешто напишете. Добро размислите ко Вама и Вашим најмилијим чува животе.“, написао сам у свом коментару.
У БиХ се до мира између Срба и Муслимана тешко дошло. Написао сам: „након три и по године крвавог ратовања“! Знао сам, и 1991. године, да ће то бити најкатастрофалнији рат „какав историја није забиљежила“. Сигуран сам да би нови рат између Срба и Муслимана у БиХ био још много гори неголи овај претходни. Сада би то био рат два народа који располажу државним ресурсима, Срби Републиком Српском, а Муслимани својим кантонима и својим дијелом Федерације БиХ.
Овдје нису потребни идиотски савјети о „братству“, „братству и јединству“ и сличне глупости. У односима између Срба из Републике Српске и Муслимана из Федерације БиХ је потребна равнотежа моћи, страха, политичких утицаја, баланс економија и бројних других реалних фактора, а не некакве идеолошке лудости.
Напомена: На фотографији су браћа Димитријевићи, убијени у Скеланима 16. јануара 1993. године, у нападу Муслимана из Сребренице, када су, како Муслимани воле рећи, „бранили Босну“.
ФОТО: фејсбук
