Фалсификовање – кад српска мука буде приказана као хрватска
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Српске избјеглице из Госпића 1991. године у УН приказане као хрватске жртве
Јесен 1991. године остаје упамћена као један од најцрњих симбола страдања српског народа у Лици. Док је пажња свјетске јавности била усмјерена на војне сукобе, у самоме граду Госпићу – подручју ван тадашње САО Крајине – спроведено је систематско и детаљно планирано етничко чишћење српског цивилног становништва.
Српски цивили из Госпића одвођени су из својих домова и са радних мјеста по унапријед припремљеним списковима хрватског Кризног штаба. Град је чишћен методично, улицу по улицу, а српска имовина је систематски пљачкана и спаљивана. Најтрагичнији биланс овог злочина представљају масовне егзекуције у којима је убијено преко 100 српских цивила – међу којима су били познати госпићки љекари, судије, професори и читаве породице – док поједини извори и процјене наводе да је број страдалих и несталих знатно већи и да досеже и до 300 људи.
Духовно и културно затирање Срба у Госпићу крунисано је рушењем храма Светог Георгија из 1789. године, који је прво опљачкан, а затим миниран и сравњен са земљом, да би на његовом мјесту касније био направљен паркинг.
Симбол страдања и медијска манипулација!
Фотографија у прилогу представља застрашујући свједок тог времена. На њој су снимљени српски прогнаници из Госпића, претежно жене и дјеца, који су у јесен 1991. године након изгоњења из својих домова потражили спасоносно уточиште у оближњем Личком Осику (за вријеме Крајине названом Теслинград).
Аутентичност ове фотографије је неспорна – њен аутор је познати српски фоторепортер Милош Цвјетковић, који је својим објективом забиљежио голготу српског народа Лике.
Међутим, ова фотографија постала је и симбол бруталне антисрпске медијске пропаганде. Током деведесетих година прошлог вијека, исти овај снимак српске дјеце и мајки у збјегу званично је коришћен у међународним институцијама и поднијет Уједињеним нацијама од стране хрватских представника, али под лажним контекстом – као наводни приказ „хрватских избјеглица из Широке Куле“.
Извртањем чињеница и замјеном идентитета жртава, фотографија српског страдања искоришћена је као оружје против самог српског народа, док су прави починиоци деценијама избјегавали пуну одговорност.
Данас, ова фотографија не свједочи само о прогону и страдању српског народа Госпића, већ и о историјском бешчашћу кроз које су жртве поново убијане – брисањем њиховог имена и националног идентитета.
Да се не заборави.
ФОТО: фејсбук
