Три по деценије од формирања 30. пјешадијске дивизије и 1. батаљона војне полиције 1. Крајишког корпуса
Извор: РТРС
Прије 35 година у одбрану Српске кренули су припадници 30. пјешадијске дивизије Војске Републике Српске. За више од 1.000 страдалих бораца дивизије служен је помен и положени вијенци на Централно спомен-обиљежје у Бањалуци. Прије 35 година формиран је и 1. батаљон војне полиције 1. Крајишког корпуса. У војној капели у бањалучкој касарни „Козара“ служен је помен за 69 припадника који су дали живот за Српску.
Гордана и Милорад Остојић у љето 1992. године, испратили су сина Оливера на ратни пут са којег се није вратио. Страдао је у редовима 1. батаљон војне полиције.
– Био је то наш првенац у Остојићима, био је добар, добар ђак, и десило се – каже мајка Гордана.
– Прво је био заробљен, а онда смо успјели да га ослободимо, па је онда отишао на Брод и тамо у реону села Колибе је погинуо – прича отац Милорад.
1. батаљон војне полиције 1. крајишког корпуса једна је од офанзивних јединица која је током Одбрамбено-отаџбинског рата учествовала на готово свим ратиштима у Српској. Огроман допринос дали су у пробоју Коридора, као и у свим важнијим биткама у зони свог, али и других корпуса Војске Републике Српске.
– То су били млади момци од 18 до 25 година, обучени да одговоре на најтеже изазове и поднесу терет најтежих задатака – рекао је Здравко Петровић, 1. батаљон војне полиције 1. КК ВРС.
Први батаљон Војне полиције Првог крајишког корпуса једини је батаљон у ВРС који је током рата два пута одликован – Орденом Немањића и Медаљом Петра Мркоњића.
Једна од највећих војних формација у саставу Војске Републике Српске била је 30. пјешадијска дивизија. Бранила је линије такозваног „Јужног фронта“ Републике Српске.
– Дивизија је дала огроман допринос у рату. Од успјешних ослободилачких акција на почетку, до чувања одступнице цивилима у повлачењу. На овим стубовима уписано је преко 1.100 имена наших погинулих припадника – рекао је Момир Зец, генерал ВРС и ратни командант 30. пјешадијске дивизије.
Прва ратна дејства извели су још у априлу 92. године, ослободивши Купрес и Купрешку висораван.
– Другу акцију, која је према параметрима одмах иза операције Коридор, а коју је у потпуности извела 30. дивизија је свакако акција ослобађања Јајца – поручио је Мирко Матић, пуковник у пензији.
За вријеме рата, 30. пјешадијска дивизија бранила је фронт дуг преко 150 километара, а током злочиначке операције Олуја, изводила је тешке маневре да би обезбиједила повлачење цивила из Доњег Вакуфа, Шипова, Купреса, Гламоча, Јајца и Мркоњић Града.
ФОТО: РТРС
