На данашњи дан 1852. године у Шибенику рођен Симо Матавуљ

Пише: Мара СИЊАНКА

Био је једно од петоро деце трговца Стевана Матавуља и Симеуне Матавуљ (рођене Трива). У Шибенику је завршио основну школу на италијанском и СРПСКОМ језику као и нижу гимназију.

Након кратког боравка у манастиру Крупа у коме је игуман био његов стриц, одлази у задарску учитељску школу, коју завршава 1871. године.

Радио је као учитељ у разним далматинским селима и наставник поморске школе у Херцег Новом.

Године 1881. је прешао у Црноу Гору где је био наставник гимназије, надзорник школа, уредник службених новина и наставник кнежеве деце.

У Србију прелази 1887. године где такође ради као наставник гимназије и чиновник пресбироа.

Матавуљ се у књижевности први пут јавља на Цетињу у службеним црногорским новинама са једном историјском причом, коју је написао поводом веридбе кнеза Петра Карађорђевића са кнегињом Зорком, а на подстицај и према казивању самога кнеза Николе.

Написао је око седамдесет приповедака и новела, махом објављених у засебним збиркама као и два романа „Ускок“ и „Бакоња фра Брне“ и две драме.

Поред тога, Матавуљ је оставио и неколико свезака путописа, успомена и књижевних чланака разне садржине.

Најзначајније му је дело из те области „Биљешке једног писца“, врста аутобиографије писана живим стилом и проницљивим посматрачким даром.

,,Из разнијех крајева”  је једна од првих збирки приповедака Симе Матавуља. После збирке ,,Из београдског живота”, писац нас води у приморске крајеве, сликајући друштво мањих социјалних средина и њихове проблеме. Витражна структура збирке се огледа у присуству најразличитијих тема и мотива, при чему ће вас Матавуљ у једном тренутку насмејати својим ванредним смислом за хумор, а у другом тренутку ганути својом снажном емоцијом која свој врхунац достиже у његовим најзначајнијим приповеткама – Пилипенди и Поварети.

Писац истинског живота у својим делима пренео је карактере људи из свог окружења и догађаје времена у коме је стварао. Оставио је трајно сведочанство генерацијама које долазе.

Био је поштован и признат писац и редовни члан Српске краљевске академије од 30. јануара 1904. године.

Умро је у Београду 20. фебруара 1908.

Писац који је Шибенику подарио бесмртност

Симо Матавуљ био је човек свог времена и свог простора – Далматинац, Шибенчанин, европски образован интелектуалац и један од најзначајнијих српских реалиста. Писао је о животу људи из крајева у којима је живео, о далматинским селима, приморским градовима, црногорским планинама и београдским улицама.

Матавуљ је у својим приповеткама и романима оставио верно сведочанство о животу далматинских Срба, о њиховом свакодневном труду, сиромаштву, достојанству, вери и истрајности. Његове приче нису само књижевна дела; оне су и документ једног времена и једног простора. У њима су сачувани говор, навике, односи међу људима и дух средине у којој су ти људи живели. Зато његово дело има вредност која превазилази оквире једног града или једне државе. Сећање на Симу Матавуља припада читавом српском културном простору, где год његови читаоци живели. Оно не зависи, и не треба да зависи, од тога да ли у родном граду постоји плоча, споменик или школа која носи његово име. Његове приповетке остају као трајан запис о животу људи и крајева које је описивао. Управо у томе лежи њихова посебна вредност, у способности да једно време и један свет сачувају од заборава. Матавуљеве странице подсећају да се идентитет једног народа не гради само великим историјским догађајима, већ и причама о обичним људима, њиховом раду, борбама и надама. Зато његово дело није само део књижевне историје, већ и део културног памћења. Увек је прилика да се изнова подсетимо писца који је свом народу и књижевности оставио трајан траг.

О значају који Симо Матавуљ има за српску књижевну традицију можда најсликовитије говоре речи есеја који је, поводом стогодишњице Матавуљевог рођења, написао српски нобеловац Иво Андрић – О мајстору приповедачу: Мајсторство приповедача је способност да се ствар запази и вештина да се запажено каже. Његов је дар да у једној реченици, једној добро нађеној слици, изнесе пресек читавог једног времена.

Аутор: Невена Татић Карајовић, Чувари Ћирилице, Савез Срба из региона

Фото: ПортаЛибрис, Политика, Савез Срба из региона

ФОТО: фејсбук