Грађански рат у Далмацији
Опкољавање Задра и приморавање хрватских побуњеника на преговоре у септембру и октобру 1991…
Пише: Српскопитање
Према попису становништва из 1991. године, у самом граду Задру живјело је 10.958 Срба, што је чинило 14,35% Задрана.
Да подсјетимо, у извјештају млетачког генерал провидура за Далмацију Антонија Гриманија наводи се податак да 1790. године у задарском залеђу у 12 српских села и 89 заселака живи 24.313 становника православне вјере.
Задарска кристална ноћ, која се догодила 2. маја 1991. године, означила је почетак масовног прогона Срба из овог града кроз организовано рушење и пљачкање преко 130 српских локала и готово 500 кућа. Овај брутални поход наоружане масе Хрвата створио је атмосферу потпуне несигурности и страха, приморавши хиљаде задарских Срба на трајни егзодус.
Ипак, знатан број Задрана српске националности је и послије Задарске кристалне ноћи остао у граду, осјећајући какву-такву сигурност због присуства ЈНА у касарнама.
А онда 19. октобра 1991. припадници ЈНА организовано напуштају Задар, у којем су била три школска центра (авијације, земаљске и ПВО артиљерије), распоређена у осамнаест објеката. По наводима ген. Перишића „у колони се налазило три хиљаде официра, две хиљаде питомаца, неколико хиљада чланова њихових породица и на хиљаде Задрана српске националности који нису смели да остану у граду после нашег одласка”.
О томе колико је дуго ова задарска колона пролазила кроз Бенковац, свједочио је г. Саво Штрбац, у то вријеме Бенковчанин.
Примирје склопљено између сукобљених страна донијело је олакшање и хрватском становништву Задра: оно је значило да Задар неће морати да напуштају преко мора, пред Книнским корпусом чији су тенкови и топови већ били на ободима града.
Према том договореном примирју, „Хрвати су”, вели ген. Перишић, „били дужни да дозволе миран излазак из Задра свим војницима, питомцима и старешинама, да са собом понесу сву борбену и неборбену технику, наставна помагала и учила, као и целокупну материјалну базу и личну имовину старешина”.
У преговорима и реализацији повлачења снага ЈНА из опкољених касарни у Задру у октобру 1991. године, кључну улогу имао је начелник штаба Книнског корпуса пуковник Ратко Младић, који је управо у току ових преговора и самих операција ванредно унапријеђен у чин генерал-мајора (нешто касније постаће и командант корпуса).
Као начелник штаба Книнског корпуса он је предводио војне операције око Задра, а након блокаде војних објеката од стране хрватских снага (16. септембра 1991), наметнуо се као главни преговарач са српске стране.
Користећи пријетњу наставком жестоког артиљеријског гранатирања и потпуног разарања Задра, Младић је приморао представнике хрватских побуњеника на потписивање споразума о мирној евакуацији, на основу којег је задарски гарнизон 19. октобра 1991. безбједно напустио град са свом пратећом техником и ратним материјалом, који је потом премјештен на територију под контролом српских снага.
ФОТО: фејсбук
