Не можеш тако да ме зовеш…

Пише: Томо МИЉАНИЋ

Ријеч „балија“ значи висок, узвишен, достојанствен или господствен, дакле ништа ружно. Али, када Србин православац употријеби ову ријеч, Срби муслимани се љуте.

Исто тако, када Срби православци употријебе ријеч „усташа“, Срби католици се љуте као да је то за њих увреда, иако себе воле тако да зову.

Ријеч „Шиптар“ има исти ефекат.

Па и у супротном смјеру је такође исто – када Србин католик или муслиман употријеби ријеч „четник“, Срби православци то доживљавају као увреду.

Дакле, ја себе зовем како се зовем, али ти не смијеш тако да ме зовеш јер ме тако вријеђаш. Није ли то мало опичено?

Срби православци воле себе једноставно да зову Срби. Дакле, Срби имају искуство ратничких пјесама вјероватно (није записано) из предхришћанског периода, али свакако у свакој оној записаној ратничкој пјесми од преткосовског циклуса па до данас – а ријеч је о стотине хиљада записаних стихова – нема трага мржње нити пријетње непријатељу. Углавном Срби себично пјевају о свом јунаштву и својим војсковођама, а неријетко и о јунаштву неких појединаца са друге стране.

Српски народни пјесници су од увреда бјежали као ђаво од крста; ваљда су знали да са тим људима са којима су се тукли ваља послије у миру живјети, па нијесу провоцирали увредљивим садржајима.

Међутим, свесрпски мрзитељи (несловени и несрби) који нас познају боље од нас самих, успјели су да нам наметну оно: „Ја себе зовем како се зовем, али ти не смијеш тако да ме зовеш јер ме тако вријеђаш“ – опичено, зар не? Тако да, гле чуда, свака српска ратничка пјесма добија увредљив садтжај!

То се пренијело на данашње вријеме. Ко не вјерује нека замоли АИ-ју да му да најувредљивију српску пјесму која вријеђа други народ, АИ даје пјесму „Караџићу, води своје Србе“. Пјесма је невјероватна јер никог не вријеђа, али АИ нема оно људско „руку на срце“, већ је упућена да тако ради, па још уз пјесму да анализу непостојеће мржње и непостојећих увреда у „најувредљивијој“ пјесми у српском језику.

Добро је то да је „Сербиа стронг“ најувредљивија пјесма, јер просто она не вријеђа никог – руку на срце. Логично да оне друге мање увредљиве пјесме још мање вређају друге дакле уопште никог не вређају.

Зато ама баш сваки Србин треба да буде поносан на своје пјеснике и гусларе – стварно смо један благородан народ кога несрби упорно желе да представе монструмима ето сад и уз помоћ АИ.

Али пјесма нас је одржала…

ФОТО: фејсбук