ФЕСТ отворен премијером фима „Златни рез-Дјеца Козаре“

Извор: СРНА

Међународни филмски фестивал ФЕСТ отворен је вечерас у Београду премијером филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“ хрватског режисера Лордана Зафрановића, који говори о страдању српске дјеце у усташком логору Јасеновац током Другог свјетског рата у злочиначкој Независној Држави Хрватској /НДХ/.

Премијера „Златног реза“, који траје око четири часа, одржана је , у плавој дворани, а сутра је у Бањалуци, како је раније најавио предсједник Милорад Додик.

Отварајући фестивал пред препуном салом у Центру „Сава“, Зафрановић је захвалио колегама, те истакао да је филм посвећен свима који су на звјерски начин убијени.

– Морамо да их се сјећамо и да их поштујемо и да тражимо од њих опрост у име оних који су то направили – рекао је Зафрановић.

Програмски директор ФЕСТ-а Драган Јеличић пожелио добродошлицу свима, представио програм, а прочитана су и писма режисера Емира Кустурице и Никите Михалкова, који је навео да је овај филм важно историјско и умјетничко дјело, посебно за српски народ и словенски свијет.

Кустурица је у писму навео да је Лордан на највеличанственији начин одао пошту српском народу.

У публици су биле личности из јавног и културног живота, министар спољних послова Србије у техничком мандату Марко Ђурић, владика пакрачки Јован, академик Матија Бећковић, представници амбасада.

ФЕСТ ће трајати до 11. октобра, а на фестивалу ће бити приказано више од 100 филмова из више од 50 националних кинематографија.

Филм „Златни рез 42 – Дјеца Козаре“, у продукцији „ТС Медиа“, настао је према сценарију Арсена Диклића и Зафрановића из 1986. године.

Радња филма смјештена је у вријеме распада Југославије 1941. године, када је, под покровитељством нацистичке Њемачке, основана квинслиншка НДХ, у оквиру које је формиран Јасеновац, логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и дјеца.

Кроз испреплетане перспективе жртава и починилаца, Зафрановић истражује анатомију зла, гдје Срби, Јевреји, Роми и хрватски антифашисти страдају од руку осморице усташких убица, од којих се један накратко побуни, али и сам постаје жртва зла којем служи.

Како би догађаји из љета 1942. године били приказани што вјеродостојније, за потребе филма изграђена је комплексна сценографија на више локација у Србији, коју је осмислио Миленко Јеремић, један од најзначајнијих домаћих сценографа, који је са Зафрановићем сарађивао и на филму „Окупација у 26 слика“.

Ауторску и глумачку екипу, предвођену Зафрановићем, чини више од 100 глумаца и више од 60 професионалаца из цијелог региона, међу којима Мики Манојловић, Алексеј Бјелогрлић, Милан Марић, Катарина Радивојевић, Рене Биторајац, Леон Лучев.

Зафрановић је добитник награде „Београдски победник“ 51. ФЕСТ-а за изузетан допринос филмској умјетности.

ФОТО: СРНА