Зеница – годишњица убиства петочлане српске породице Јовановић
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На данашњи дан, 2. октобра 1993. године, у Зеници је извршен један од најмонструознијих злочина над српским цивилима. Из свог стана одведени су а затим мучени и звјерски убијени чланови породице Јовановић: Томислав, његова супруга Зорка, њихова дјеца Владимир и Вања, као и њихов рођак Љубомир.
Одведени су ван града, у рејон До у близини села Бистрице код Зенице. Документовани су трагови тешког физичког злостављања и мучења прије него што су ликвидирани (заклани/убијени хладним и ватреним оружјем). Након тога су бачени у јаму на тој локацији. Њихова тијела су на тој локацији остала више од шест мјесеци, а почетком априла 1994. године локални чобани су случајно наишли на људске посмртне остатке.
Према извјештајима о злочинима над Србима у Средњој Босни, извршиоци овог убиства су били припадници Седме муслиманске витешке бригаде (3. корпус тзв. Армије БиХ).
Иако се зна којој су јединици нападачи припадали и да су користили војни комби, непосредни извршиоци (тројица војника који су упали у стан) именом и презименом никада нису званично идентификовани нити јавно објављени у судским поступцима.
За овај конкретан злочин нико није процесуиран нити осуђен пред Судом Босне и Херцеговине нити пред кантоналним судовима. Кантонално тужилаштво и Тужилаштво БиХ током свих ових година нису подигли опoптужницу за убиство породице Јовановић.
Предмет „Зеница“ и документација о страдању преко 120 српских цивила у овом граду достављани су и Хашком трибуналу, али Трибунал никад није покренуо посебну oптужницу за овај случај, уз образложење да нема довољно непосредних доказа за командну одговорност виших официра или за непосредне починиоце на терену.
Тијела убијених Јовановића бачена су у јаму у рејону села Бистрице ван града, а ексхумирана и идентификована су тек 1997. године, када су пребачена у Републику Српску и тамо коначно сахрањена.
Они Срби који су остали у свом родном граду, Зеници, вјерујући у суживот и комшије, прошли су кроз пакао, а породица Јовановић постала је трагични симбол њихове судбине.
Зеница представља један од најсуровијих примјера етничког чишћења и систематског затирања српских трагова. Према попису из 1991. године овдје је живјело 30 000 Срба.
Српска села око Зенице потпуно су опљачкана, попаљена и разорена, док је имовина – куће и станови Срба у самом граду – систематски одузимана и узурпирана. У граду су формирани казнени логори кроз које су прошли бројни српски цивили (попут Музичке школе и КПД Зеница), а зеничка регија постала је главно упориште и база озлоглашених злочиначких одреда „Ел Муџахедин“.
Судбина породице Јовановић и затирање српског народа у Зеници свједочанство су о дешавањима која не смију бити заборављена.
Вјечан им помен и царство небеско.
ФОТО: фејсбук
