Политички дијалог и мрежне хајке

Одговор на нападе због подршке српској интегралистичкој политици и Александру Вучићу

Пише: Спасоје ТОМИЋ

У савременом друштвено-политичком контексту, гдје су дигиталне платформе постале арене за брзоплете судове и емоционалне изливе, јавно изношење ставова често наилази на отпор који прелази границе цивилизованог дијалога. Напади на  мене  због  доследне подршке српској интегралистичкој политици и државничком курсу предсједника Србије Александра Вучића отвара шире социолошке и политичке теме о природи националног идентитета, међусобном разумијевању и утицају спољашњих фактора на домаћу политичку свијест.

Љубав према Србији, као и према било којој заједници која чини духовни и културни темељ једног човјека, не настаје као продукт дневне политике нити се купује тренутним конјунктурама. Она се стиче рођењем и темељним кућним васпитањем. То је интимна, али дубоко колективна приврженост која се гради кроз усвајање традиције, језика, историјског памћења и етичких норми које су нам оставили преци.

Док се политичке прилике мијењају љубав према Србији у свим временима остаје константа. Она почива на вјечној идеји културног опстанка и политичкиог и духовног јединства српског народа гдје год он живио.

Дакле, моја подршка одређеном политичком лидеру  у овом случају Александру Вучићу заснива се на рационалној перцепцији његових резултата. Подршка се даје управо зато што је показао колико воли Србију, успијевајући да је у једном сложеном геополитичком тренутку уздигне економски, војно и привредно. Јачање инфраструктуре, модернизација војске, привлачење инвестиција и враћање међународног угледa држави представљају видљиве параметре политике која дјелима потврђује патриотизам.

Свако јавно исказивање оваквог става често изазива таласе реакција обиљежених увредљивим порукама, пријетњама и етикетирањем. Пријетње попут „динстања“ или забрана уласка, које се у политичким обрачунима лакомислено изричу, говоре више о агресивности и немоћи оних који их упућују него о стварним капацитетима за било какву промјену. За све оне који такве пријетње упућују уз пароле о „побједи“ у будућности (уз ону народну иронију – мало морген), потребно је упутити јасну и зрелу поруку да су то ипак наши сународници.

Међутим, ти сународници су тренутно заслијепљени и заведени анархољевичарским и НВО фантазијама, чије дјеловање често директно финансирају страни центри моћи. Умјесто да се воде интересима сопственог народа и државе, дио јавности подлеже идеолошким обрасцима којима је циљ слабљење домаће стабилности и разводњавање националног идентитета. Страни утицаји кроз разне невладине организације и медијске мреже успјели су да креирају перцепцију у којој је брањење сопствених националних интереса грешка, док је служење туђим агендама представљено као „модерност“ и „напредак“.

Ипак сва модерност и напредак анархољевице ( они што имају све зубе у вилици , за разлику од нас крезубих сендвичара) и професионалног дизача бицикала пада у воду када им се понуди дебата са Александром Вучићем. Одједном као чаробним штапићем нестају из видокруга, ширећи преко разних медијских канала одговоре како не разумију зашто су на дуел позвани. У складу са основима политичке мисли, на дуел се зове када је предизборна кампања (углавном), како би представили програм који видјели смо синоћ у Арени Вучић има, а који професионални дизач бицикала и НВО грантопрежи немају.

Надаље, што се мене лично тиче, политичка борба и сучељавање мишљења саставни су дио сваког демократског друштва, али они морају почивати на аргументима, а не на ниским ударацима, увредама и форама које је већ поменута групација преузела од црногорских комита, антисрпских портала из Цг и Мила Ђукановића.

Подршка политикама које интегришу и јачају српски народ не смије бити предмет личних дехуманизација. Српски народ је кроз историју преживио многе подјеле, али је опстајао само онда када је препознавао своје истинске интересе. Умјесто међусобних препуцавања и пријетњи, неопходна је политичка зрелост како би се разумјело да су снага Србије и њено економско и војно уздизање гарант опстанка свих нас, ма гдје се налазили.

УЈЕДИЊЕНО ДО ПОБЈЕДЕ!

БРОЈ 1!

ФОТО: фејсбук