Послије сеобе Срба са Косова и Метохије већина је завршила у данашњој Украјини гдје су основали аутиномну Нову Србију
Пише: Драгомир СТАНИСАВЉЕВИЋ
После прве Велике сеоба Срба у Аустрију 1689-1690, Срби су углавном нашли ухлебље у аустријској војсци. Почетком XVII века близу половине аустријских трупа су чинили Срби. Били су распоређени у такозвану Војну границу ка Турцима. Аустријска војска је 1710 бројала 82.572 пешака и 30.972 коњаника: српска гранична милиција 45.615 војника и 20.000 резерве.
Убрзо, 1751. Аустрија је укинула Потиску и Поморишку војну границу.
Руска царица Јелисавета Петровна је 13. јула 1751. одобрила да сви Срби могу да дођу у Русију.
Сенат је на Бадње Вече, после мањих допуна, усвојио пројекат и царица Јелисавета га је на Божић 1752. потписала. На то је Војни Колегијум 11. јануара 1752. издао Хорвату „жаловнаяу грамоту“ којом се војничком насељу одређује територија усред данашње Украјине (слика 2), даје име „Нова Србија“ и наређује да се, по имендану царице Јелисавете, подигне тврђава Свете Јелисавете.
Нова Србија је имала два хусарска пука са по 4000 коњаника и два пешачка пука са по 2000 људи. Сваки пук је имао по 20 рота (чета).
Указом од 8. фебруара 1754. је под надзором генерала Гљебова почела изградња тврђеве Свете Јелисавете.
У спомен на успостављање области Нова Сербија и тврђаве Света Јелисавета царица Јелисавета Петровна 1754. је дала да се искује специјална медаља „Нова Србија“.
На слици: Област Нове Србије на простору данашње Украјине, Царица Јелисавете Петровне и Медаља Нове Србије.
ФОТО: фејсбук
