Разголићена је муслиманска политика у БиХ – Република Српска мора бити ван ње!
Пише: (Доктор Драган ЂОКАНОВИЋ
“Имовину, покретну и непокретну, дјелимично продати, а по могућности оставити провјереним србима, од раније познатим пријатељима Муслимана… Не либити се притисака, па и примјене силе према оним Муслиманима који не поступе по овој заповиједи. По доласку у Црну Гору повезати се са СДА, Мерхаметом и нашим људима у Либералном савезу Црне Горе… Сва ваша имовина ће бити надокнађена кад постигнемо циљ, а вашу жртву ћемо знати цијенити, што Муслимани свијета од вас очекују.”, пише у документу Странке демократске акције, упућене Муслиманима Требиња, 20. јануара 1993. године.
Ова „заповијед“ потврђује разлоге масовног напуштање општина у БиХ, у којима активисти СДА и њихове присталице нису могли блицкригом да освоје власт. Или узети власт, или одмах отићи (а оптужити Србе за етничко чишћење и геноцид) – била је једна од муслиманских ратних формула.
Потом давати изјаве против Срба и прослијеђивати их на даљњу обраду и селекцију у „Државну комисију за ратне злочине у РБиХ“ која је почела са радом почетком маја 1992. године. Из те комисије „докази“ против Срба су транспортовани до Беча и Женеве. На бази тих документа је њемачки министар иностраних послова ургирао у Савјету безбједности да се формира Хашки трибунал, а Египћанин Махмуд Шериф Басиони правио хибридни конструкт „локални геноцид“. (Конструкт: у политици је појам који означава неку идеју коју су створили људи, а која не постоји сама по себи).
У тој ратној „заповиједи“ СДА, Срби који су „пријатељи Муслимана“ написани су малим словом. Тиме ја јасно поручено да ће ти „срби“, „када Муслимани остваре циљ“, бити награђени, али само мало – о стаће им глава на рамену: „Kада је моја жена одвукла пшеницу у млин код Мехмеда Ђелића у Чизмиће, он јој је рекао ‘мораћеш опет да носиш димије као и 1941. године да спасиш главу’, а то он раније никада никоме није рекао, иако смо ми увијек код њега мљели жито.“
Очигледно је да је оваква „заповијед“ стигла и у Сребреницу, крајем јуна или почетком јула 1995. године. „Не либити се притисака, па и примјене силе према оним Муслиманима који не поступе по овој заповиједи“.
ФОТО: фејсбук
