IN MEMORIAM: Проф. др Горан Талић (1959–2026)
Пише: Зоран М. КОС, новинар и публициста
Човек који је медицину лечио осмехом, а живот живео уз ритам рокенрола и уметности
Кажу да се у нашем послу, након четрдесет година трагања за истином и сусрета са људима који су били истински стубови знања, духовности и правде, мало шта може доживети први пут. Ипак, ове године, неколико дугих и дубоких разговора са проф. др Гораном Талићем, дугогодишњим директором Института за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију „Др Мирослав Зотовић“ у Бањалуци, вратило ме је на саму суштину нашег позива – на топлу људску реч која вреди више од сваке ексклузиве.
Његов изнеnaдни одлазак у 67. години живота оставио је Бањалуку и целу Републику Српску у дубокој тишини и неверици. Изгубили смо визионара, врхунског стручњака и лекара, али пре свега, човека ретке, домаћинске духовности и искрене, дечачке енергије.
Визија која спаја науку и људе
Доктор Горан Талић није био само лекар који прати светске стандарде у ортопедији и медицинском менаџменту. Био је градитељ. Својом „челичном вољом“, како су се од њега опростиле колеге, трансформисао је Завод „Зотовић“ у регионалног медицинског гиганта. Но, за њега тај успех никада није био потпун ако у његовој основи није лежала етика. Неуморно је понављао да развој модерне здравствене установе не чине само зидови, савремена технологија и инвестиције у инфраструктуру, већ инвестиција у људе и њихову едукацију.
Из те визије родило се место где се пацијенти не лече сувопарним протоколима, већ осмехом и искреном бригом. Под његовим вођством, Институт је постао управо то, кућа за понос Српске.
Дечачки рокенрол снови
Иза белог мантила, академских титула и озбиљних менаџерских обавеза крило се срцеложено у ритму добре музике. Припадали смо истој рокенрол генерацији, онима који су одрастали уз праве вредности, мирис грамофонских плоча и папир култних стрипова. Зато су наши овогодишњи разговори тако лако прелазили са тешких тема из здравства на приче о уметности и музици која нам је обликовала младост.
Посебно ће остати урезано сећање на дане од пре непуних месец дана. Док је Бањалука уживала у концерту групе Jethro Tull, доктор Талић је био тамo, насмејан, испуњен оним истим чистим, младоличким одушевљењем. Заједно смо живели наш дечачки рокенрол сан, не слутећи да ће то бити један од последњих аплауза које ћемо поделити.
Само неколико дана пре него што ће нас заувек напустити, јавио се на Фејзбуку из Холандије, истим оним уметничким жаром дечака који трага за добрим звуком: „Данас сам, на своје велико задовољство, посјетио „Concerto“ у Амстердаму – вјероватно најбољу продавницу грамофонских плоча у Европи.“ Та слика, испред излога пуног култних ЛП албума, остаје као вечни споменик његовој слободоумној, рокерској души.
Једноставност истинског великана
Водећи систем који свакодневно балансира између тешких људских судбина и сложених процеса, др Талић је показивао особине „ренесансног“ интелектуалца. Док је на својим плећима носио огромну одговорност, у разговору је задржавао нестварну, готово заборављену једноставност.
Памтићу га као човека великих идеја, али и човека који је савршено разумео да „све почиње од добро јутро“, од погледа из ходника, од поштовања према сваком раднику, колеги и пролазнику. Са обичним телефоном у џепу и мислима окренутим ка будућности установе којој је поклонио деценије живота, устајао је у глуво доба ноћи како би већ у пола шест ујутру био на свом радном месту, спреман за нове победе.
Иза њега су остала највиша друштвена и професионална признања, од Ордена Светог Саве којим га је одликовао Свети архијерејски синод Српске православне цркве, до награде „Кључ града“ и звања Почасног грађанина Бањалуке. Ипак, његов највећи орден остају хиљаде излечених људи, стасали млади стручњаци и она рокерска, топла енергија којом је зрачио током сваког сусрета.
Отишао је добар, харизматичан и истински несвакидашњи човек.
Вечна ти слава, Професоре
Разговори које смо водили ове године за портал The Dog Republic
и Вечерње Новости
, новину Сутра, не остају само у новинским архивама и бележницама. Они остају као трајни путоказ о томе како се бива врхунски професионалац, а остаје скроман, приступачан и велики човек.
Нека му Драги Бог подари рајско насеље, а његовој породици и бројним сарадницима у Институту „Др Мирослав Зотовић“ изражавам најискреније саучешће.
Нека ти је црна земља лака и хвала Ти, Професоре, за све.
СВЕ ПОЧИЊЕ ОД „ДОБРО ЈУТРО“! Поглед из ходника регионалног лидера у медицини: Овде се лечи осмехом, а професор Талић води домаћинску кућу за понос Српске
