Сјећање на Борка Никитовића
Пише: Драгослав БОКАН
Јуче се навршило 35 година од погибије потпоручника Борка Никитовића из Гардијске бригаде у Вуковару. Погинуо је снајперским хицем док је спашавао једног свог војника.
По оцу Љубомиру потомак породице јуначких Срба из Црне Горе, а по мајци наставак лозе храбрих устаника и ратника Великог рата, Борко је имао просек од 5.00 у школи у својим родним Узићима и у Војној гимназији у Београду, а просек од 10.00 на Војној академији (где је смело изабрао одлазак на ратиште одмах по дипломирању и добијању чина).
Овде видимо Борковог класића, генерала Милана Јоловића Легенду (бившег команданта “Вукова са Дрине” и 72. специјалне бригаде) како целива гроб свог почившег пријатеља и друга из студентске клупе.
Били смо ту и генерал Винко Пандуревић, пуковници Веселин (био командант Корпуса специјалних јединица) и Душко Шљиванчанин (као мајор примио на себе и своју јединицу, на Велики Петак 1999, најтежи удар непријатеља у Бици на Кошарама, где је и рањен, али је одржао положај док, након неколико дана, није дошло појачање), као и ја и многи други родољубиви поштоваоци Борковог јунаштва.
Ипак, прави “домаћин” је била мајка Зора Никитовић, која је одржала изванредан, рекао бих спартански говор на годишњицу синовљеве смрти и, по ко зна који пут, доделила традиционалну награду породичне фондације најбољем ученику основне школе у Узићима и најбољем студенту Богословског факултета у Београду.
Ја сам, у свом говору, позвао на промену имена Боркове основне школе (у којој је био ђак генерације) од НХ Петра Лековића – на име њему посвећено и храброшћу заслужену. Уместо по храбром партизанском команданту који се прославио у жестоким борбама са припадницима ЈВуО у грађанском рату током 1942, по момку који је страдао у име и за све нас заједно, без обзира на међусобне разлике. А и “чика Петар” Лековић, кога је изузетно поштовао Броз (дао му први орден “народног хероја” још за његовог живота, неколико медеци пре Петрове погибије у братском, српско-српском сукобу), већ има неколико школа названих по њему, а ово би била прва и једина школа именована по најзнаменитијим јунаку овог краја из отаџбинских ратова током деведесетих година.
ФОТО: фејсбук
