Два муслиманско-њемачка крака завјере против Срба у случају „Сребреница“

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Два су главна крака завјере зване „Сребреница“.

Први је скривање злочина над Србима од априла 1992. до фебруара 1993. године, које су починили Муслимани из Сребренице. Други крак је институционална завјера (у Савјету безбједности и Министарском савјету Европске уније) држава које су, кршећи међународно право, разбиле Србима државу и подијелиле га по мањим антисрпским државама, уз план да га увуку у рат и оптуже за геноцид на бази информација које су Муслимани из Сарајева припремали, обрађивали и слали у УН.

Радили су то у „Државној комисији за прикупљање чињеница о ратним злочинима у Републици БиХ“,

Много Срба из Републике Српске не зна ни за ту муслиманску „државну комисију“ нити да је икада одржана Лондонска конференција, са које је њемачки министар Клаус Кинкел поручио „да се у Босни води рат са циљем стварања етнички чисте Велике Србије“ и да је то што се дешава у БиХ, био је експлицитан, „геноцид који ми (Нијемци, моја опаска) осуђујемо пред свјетском заједницом“.

Кинкелове реченице са Лондонске конференције биле су изузетно јак вјетар који је додатно задувао у леђа муслиманским политичарима и муслиманским војницима. Срби су, барем су тако Муслимани у БиХ протумачили Лондонску конференцију, од 26. августа 1992. године стављени ван закона и могло их се, некажњено, убијати, клати, силовати, палити и њих и њихове куће, уништавати им села, избацивати их из њихових станова по градовима, бацати их са зграда и небодера, затрпавати на сметљиштима и палити. И све то радити уз повике „Алаху акбар!“.

У исто вријеме док су убијали Србе, Муслимани су пунили канцеларије Уједињених нација (својим тенденциозним) извјештајима које је слала (муслиманска) „Државна комисија за прикупљање чињеница о ратним злочинима у Републици БиХ“. Та комисија никада није извјештавала о злочинима припадника муслиманских јединица „Армије РБиХ“ или полицијских снага „Републике БиХ“ над Србима, примјера ради, у Сарајеву, Зеници, Тузли или, пак, Сребреници. Ратна муслиманска пропаганда захтијевала је да се у свијет шаље једнострана слика о природи сукоба. Убиства српских цивила у градовима под муслиманском контролом у току цијелог рата, и масовно убијање Срба у селима око Сребренице у 1992. и почетком 1993. године, за ову комисију званично нису постојала као предмет о којем би требало информисати јавност.

Под притиском информација из Сарајева и уз снажно лобирање Клауса Кинкела, Савјет безбједности, 6. октобра 1992, дан након почињених стварних локалних геноцида у Факовићима и Бољевићима, усваја Резолуцију 780, која је била увод у формирање Комисије експерата УН-а. Та комисија је, скоро у потпуности, на бази (муслиманских) ратних докумената из Сарајева припремила свој Завршни извјештај и презентовала га Савјету безбједности УН-а, 22. фебруара 1993. године. Савјет безбједности, након тога, усвојио је Резолуцију 808.

Током наредних 60 дана Кинкелова Њемачка инсистира на томе да суд мора имати овлашћење да суди и за геноцид и за злочине против човјечности, што је била директна подршка квалификацијама које је Сарајево износило у Уједињеним нацијама. Њемачка је Канцеларији УН-а за правне послове доставила комплетну верзију нацрта статута коју су припремили њемачки правници по Кинкеловом налогу и уз његово учешће. Већина кључних одредби из тог њемачког приједлога завршила је у финалном тексту УН-а. Овај процес је завршен 25. маја 1993. усвајањем Резолуције 827.

Усвајањем Резолуције 827, 25. маја 1993. године, Статут је званично потврђен, а Трибунал формално почео да постоји. Њемачка није одиграла само пресудну улогу у формирању Хашког трибунала, већ је дала огроман допринос да Трибунал почне са радом и суђењем осумњичених. Први значајан предмет у историји Трибунала, против Душка Тадића, заправо је почео у Њемачкој. Њемачка полиција ухапсила је Тадића у Минхену 1994. године, а затим га је њемачко правосуђе уступило тек основаном суду у Хагу, што је био кључни корак за  почетак суђења у Трибуналу.

Напомена: Фотографисано у Спомен соби у Братунцу – Република Српска

ФОТО: фејсбук