Одбрана Светосавског трона и српског јединства

Критика псеудоинтелектуалног анархизма академика Радомира Саичића

Пише: Спасоје ТОМИЋ

​У овом историјском тренутку када се српски народ налази пред судбинским изазовом изнова се појављују они који, иза звучних титула и лажних патриотских кулиса, покушавају да унесу раздор у оно што је за нас најсветије, у нашу Српску православну цркву. Најновији примјер таквог духовног и политичког посртања јесте изјава академика Радомира Саичића ( и одређених „витезова округлог стола“) који је себи дао за право да, попут каквог самозваног комунистичког идеолошког судије, пресуђује о „достојности” наших архијереја, тврдећи да су „само шесторица владика достојни”, док су сви остали, заједно са Патријархом српским, ваљда недостојни? Срам те било!

​Оваква изјава не представља ништа друго до опасни, фолирантски национализам који са дубоким српским интегрализмом и светосављем нема апсолутно никакве везе.

​

​Основни проблем академика Саичића  као и свих оних који национализам доживљавају као дневнополитички перформанс  јесте у томе што Српску православну цркву посматра кроз призму политичке партије или невладине организације. За такве појединце, епископ је „достојан” само ако се уклопи у њихово тренутно политичко виђење, ако подржи одређени ПРОГЛАС или се сврста на једну страну у дневнополитичкој утакмици. Знам да ће сада дежурни авнојевски Срби и ини закојевитезати о изјави Патријарха о обојеној револуцији, али то није било сврставање на било чију страну већ дијагноза! Тачна дијагноза!

​Међутим, Српска православна црква није политички кружок. Она је вјековима била и остала једини сигурни стуб нашег националног опстанка. Владике се не мјере по томе коме су се и када допали у београдским НВо или подгоричким комитским или авнојевско надсрпским салонима, већ по својој апостолској служби и канонском поретку.

Проглашавати владике „недостојним” на основу дневнополитичких критеријума значи уводити протестантски дух анархије у светосавље и православље.

​Српски интегрализам као своју темељну идеју има јединство васколиког српског народа, од Београда, Бањалуке, Подгорице, Книна па све до Чикага и Сиднеја. То јединство нема  тачку ослонца у политичким  у самозваним интелектуалним елитама, већ у Трону Светога Саве и Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију.

​Када академик Саичић индиректно већину Архијереја и сам Трон Патријарха прогласи „недостојним”, он директно руши темеље српског интегралног јединства. Ако као народ не поштујемо свог Патријарха, ако неко покушава да  руши сопствене духовне ауторитете зарад тапкања по рамену од стране  другосрбијанске чаршије или страних  политичких центара моћи тај је у најмању руку корисни идиот, и онда се морамо запитати, ко смо, шта смо и какви уопште људи можемо бити? Народ који не поштује свога Патријарха јесте народ осуђен на лутање, фрагментацију и национални суноврат.

​

​Српски народ је кроз историју скупо плаћао заблуде у које су га уводили „салонски националисти” и фолиранти са факултета и института који су на наводном  патриотизму градили личне каријере.

Изјава академика Саичића разобличава управо такав псеудонационализам. Лажни патриотизам се препознаје по томе што у увијек и непогрешиво уноси раздор међу Србе, напада Српску православну цркву и унижава њене институције. Свакако овај академик са Темуа је покушај накнадне замјене за Ломпара којег је анархољевица нашпицала са листе јер им није био довољно грађнистичан.

Када сам писао да Ломпару тамо није мјесто одговори су се углавном сводили на “ одакле ти право да ти кажеш Ломпару, знаш ли ти ко је он“. Изгледа да сам боље знао ко је он и ко су они него он сам. Али то је сада проблем Ломпара и Мировића па нека наставе да се посипају пепелом.

​Да наставим, аутентични српски национализам је интегралан, саборан и светосавски. Он подразумијева свијест о томе да је Сабор СПЦ на челу са Патријархом чувар оних вриједности које су изнад сваког појединца, сваког академика и сваке политичке опције.

​

​Изјава представника СЛ академика Радомира Саичића мора бити јасно и гласно одбачена као неодговорна, канонски неоснована и национално штетна. Она представља класичан примјер фолирантског национализма који зарад тренутног аплауза и јефтиног популизма удара на најсветије врихедности нашег народа.

​Срби морају остати окупљени око своје Цркве и свог Патријарха, јер само тако  јединствени и саборни  можемо сачувати свој национални идентитет, свој језик, ћирилицу и своје духовно наслеђе на свим просторима гдје српски народ живи.

Зато будимо одговорни, Уједињени, српски, јединствени.

ФОТО: фејсбук