Србију послије избора чека одлука о сопственој будућности

Однос власти и опозиције, повјерење у институције, борба против корупције и економска сигурност биће међу кључним питањима која ће одредити политички правац Србије у наредном периоду

Пише: Српскопитање

Србија данас, 25. октобра 2026. године, излази на ванредне парламентарне изборе који се одвијају у атмосфери дубоких политичких подјела, вишемјесечних друштвених тензија и захтјева за промјенама. У средишту изборне борбе налазе се политичке снаге окупљене око досадашње власти и студентски покрет који је израстао у значајног политичког изазивача.

Ово нису избори који ће се завршити само пребројавањем гласова и расподјелом посланичких мандата. Они ће показати колико повјерења грађани и даље имају у постојећи политички систем, колико је снажна жеља за промјенама и да ли ће Србија наставити досадашњим путем или ући у нову фазу политичког живота.

Међутим, једно је сигурно: изборни резултат сам по себи неће ријешити проблеме који су се годинама нагомилавали. За то ће бити потребни политичка одговорност, функционалне институције и спремност на дијалог.

Између наставка досадашње политике и захтјева за промјенама

Главна политичка линија раздвајања јесте сукоб између досадашњег начина управљања државом и захтјева за другачијим политичким односима. Студентски покрет добио је значајну подршку на таласу протеста након трагедије на жељезничкој станици у Новом Саду, у којој је 2024. године погинуло 16 људи послије пада надстрешнице. Демонстранти су захтијевали одговорност, транспарентност и борбу против корупције.

Шта год да покаже коначни резултат, пред Србијом су три важна питања.

– Може ли се обновити повјерење у институције? Без повјерења у изборни процес, правосуђе и јавне установе, политичке подјеле тешко ће бити превазиђене.

– Хоће ли економски развој донијети већу сигурност грађанима? Инфраструктурни пројекти и раст привреде морају се осјетити и кроз плате, пензије, запошљавање и животни стандард.

– Може ли се успоставити политички дијалог? Држави су потребни институционални договори и прихватање изборних правила, а не бесконачно продубљивање сукоба.

Шта ако власт задржи већину, а шта ако дође до промјене?

Ако листа окупљена око Српске напредне странке обезбиједи већину, од ње ће се очекивати да одговори на незадовољство које је покренуло протесте, очува економску стабилност и покаже да институције могу да функционишу независно од дневне политике.

Ако студентска листа и друге опозиционе снаге буду у могућности да формирају нову парламентарну већину, суочиће се са сложеним задатком: како захтјеве за промјенама претворити у конкретне реформе, обезбиједити функционалну владу и избјећи да велика очекивања грађана остану неиспуњена.

Према изборном систему Србије, за већину у Народној скупштини са 250 посланика потребно је најмање 126 мандата. Зато ће, осим броја гласова највећих листа, бити важни и резултати мањих странака и могућност формирања парламентарне већине.

Србија између Истока и Запада

Посебно важан изазов биће спољна политика. Србија настоји да очува односе са Русијом и Кином, док истовремено задржава циљ чланства у Европској унији. Однос према Косову и Метохији, енергетска безбједност, инвестиције и европске интеграције остаће питања од великог значаја за сваку будућу владу.

За Републику Српску ово је такође важно питање. Политичка стабилност Србије, њена економска снага и односи са Бањалуком имају значајне политичке, привредне и друштвене посљедице. Због тога ће се исход избора пратити и са друге стране Дрине.

Ипак, однос Београда и Бањалуке не зависи само од личности које се налазе на власти. Он захтијева дугорочну сарадњу, привредне везе и јасно дефинисане заједничке интересе.

Најважнији испит почиње послије затварања биралишта

Избори су тренутак у којем грађани одлучују коме ће повјерити мандат. Али одговорност изабраних представника почиње тек када се заврши изборна кампања.

Ако резултат буде оспораван, биће важно да се приговори размотре кроз законом предвиђене поступке, а да политичке разлике не прерасту у насиље. Посматрачка мисија ЦРТА указала је на озбиљне проблеме током кампање, укључујући инциденте са насиљем и пријетњама и неравноправну заступљеност политичких актера у медијима.

Србији су потребни и стабилност и одговорност, и економски напредак и институције којима грађани вјерују. То нису супротстављени циљеви, али њихово остваривање захтијева више од изборних обећања.

Послије данашњих избора Србију не чека само расподјела власти. Чека је испит способности да политичке разлике претвори у демократску утакмицу, а очекивања грађана у конкретне резултате.

Ко год буде имао највећу подршку, мораће да покаже да је разумио поруку бирача. Јер побједа на изборима доноси мандат, али не ослобађа одговорности. А будућност Србије неће одредити само оно што грађани данас заокруже на гласачком листићу, већ и оно што власт и опозиција буду радиле већ сутра.

Бирачка мјеста широм Србије отворена су јутрос у седам часова.

ФОТО: Српскопитање