„Миле, ти се сљедећи!“, одјекивало је на Тргу Крајине у Бањалуци

Пише: Српскопитање

Славље због изборних резултата у Србији претворило се у политичку поруку Милораду Додику. Оно што је почело као радост због успјеха Студентске листе завршило се скандирањем које ће се тешко моћи игнорисати.

БАЊАЛУКА — Понекад једна реченица каже више од десет политичких говора. А понекад се најгласнија политичка порука не чује у скупштинским клупама, на страначким митинзима или пред телевизијским камерама, већ на улици, међу људима који су одлучили да јавно покажу шта мисле.

Управо таква сцена забиљежена је 25. октобра на Тргу Крајине у Бањалуци. Грађани су изашли да прославе изборни успјех Студентске листе у Србији, а славље су пратили пјесма, аутомобилске сирене и повици упућени предсједнику СНСД-а Милораду Додику: „Миле, лопове!“ и „Миле, ти си сљедећи!“

Према извјештајима више медија, окупљање је било непосредно повезано са резултатима избора у Србији, али се расположење са улице врло брзо претворило и у поруку домаћој политичкој сцени.

Када туђи избори постану домаћа политичка порука

Зашто је један изборни догађај у Србији изазвао такву реакцију у Бањалуци?

Зато што политичке прилике у Србији и Републици Српској већ годинама нису изоловане једне од других. Политички односи, блискост руководстава, јавна подршка и међусобно ослањање власти у Београду и Бањалуци чине да се политички потреси на једној страни Дрине пажљиво прате и на другој.

Милорад Додик се током кампање отворено сврстао уз Александра Вучића и позивао грађане да подрже његову листу. Зато је изборни исход у Србији, осим свог значаја за тамошњу политику, добио и додатну димензију у Републици Српској.

За једне, успјех студената представљао је побједу политичке промјене и грађанског ангажмана. За друге, он је био повод да се постави питање колико су чврсти политички савези на којима почива регионална моћ.

А за дио грађана Бањалуке то је била прилика да своје незадовољство усмјере према домаћем политичком руководству.

Парадокс забрањеног окупљања

Посебну тежину цијелом догађају даје чињеница да је МУП Републике Српске претходно забранио најављени скуп подршке Студентској листи у Бањалуци.

Полиција је одлуку образложила безбједносним ризицима и могућношћу нарушавања јавног реда и мира. Организатори су, према ранијим медијским извјештајима, намјеравали да одрже мирно окупљање.

Међутим, након објављивања изборних резултата, грађани су се ипак окупили на Тргу Крајине и прославили исход избора. Тако је настала политички занимљива ситуација: формално забрањени скуп подршке студентима претворио се у спонтано славље које је добило и јасну локалну поруку.

То само по себи не доказује да већина грађана Бањалуке дијели ставове окупљених. Али показује да постоји дио јавности који је спреман да незадовољство искаже отворено, чак и када тема окупљања носи политички ризик.

Да ли је ово упозорење Додику?

Порука „Миле, ти си сљедећи“ политички је јасна: дио окупљених жели да промјена власти у Србији буде праћена промјеном политичких односа и у Републици Српској.

Ипак, једно вече на Тргу Крајине није довољно да се закључи колико је то расположење раширено међу грађанима. За такву процјену потребни су изборни резултати, истраживања јавног мњења, стање опозиције и способност различитих политичких група да незадовољство претворе у организовану и трајну политичку понуду.

Додик и СНСД и даље имају своју организацију, бирачко тијело и политичке механизме. Истовремено, ниједна власт не може бесконачно занемаривати поруке незадовољства ако оне постану учесталије и добију ширу друштвену подршку.

Зато је важније питање шта ће се догодити након овог окупљања него колико је гласно оно било.

Хоће ли се незадовољство задржати на скандирању? Хоће ли добити јаснију политичку артикулацију? И хоће ли они који желе промјене успјети да понуде нешто више од критике постојеће власти?

То су питања на која одговор не даје ниједан транспарент, нити један снимак са друштвених мрежа.

Политика се не мијења само скандирањем

Бањалучко славље показало је да избори у сусједној Србији могу снажно одјекнути у Републици Српској. Показало је и да се дио грађана не задовољава посматрањем политичких процеса са стране, већ жели да пошаље сопствену поруку.

Али између незадовољства на улици и промјене власти налази се дуг политички пут. Он подразумијева организацију, програм, повјерење грађана и способност да се понуди одговор на конкретне проблеме друштва.

Зато би било погрешно прогласити да је једно вече на Тргу Крајине већ означило политички преокрет у Републици Српској. Једнако би погрешно било правити се да се ништа није догодило.

Скандирање „Миле, лопове, Миле, ти си сљедећи“ није изборни резултат нити доказ да већина грађана тражи смјену власти. Али јесте јавно забиљежена порука незадовољства коју власт, опозиција и сви који прате политичке прилике у Српској имају разлога да анализирају.

Да ли је то био само један гласан тренутак или најава ширег политичког расположења, показаће вријеме. У политици, наиме, није пресудно само ко најгласније скандира једне вечери, већ ко сутрадан може да придобије повјерење грађана.

А Трг Крајине је барем те вечери показао да политичке поруке из Србије у Бањалуци имају и свој одјек — и своју домаћу адресу.

ФОТО: фејсбук