Држава за примјер – како је млада метла почистила политичку сцену Србије?
Пише: Славко БАСАРА
„Види ово, види оног, ово се не види сваки дан. Шта се дешава (?), јеси ли видио…“
Углавном говори збуњени коментатор, намјерни свједок или човјек који се случајно затекао на лицу мјеста, гледајући у „чудо“.
Чуда су у свијету могућа и прихватљива, под условом да не прерасту у чудовишта!
Нагледао сам се у животу свега и свачега, никад чуда, а чудовишта су за мене ликови из цртаних филмова.
Али големо се чудо десило. Нисам само ја, чуду, свједочио, него и милиони нашег народа, а још више десетине милиона осталих којима смо интересантни.
Овако или онако.
Свеједно, у жижи смо!
У свјетској политици је на снази „пацифизам десничарских погледа“, а кроз сито свих протестних незадовољстава, побуда младалачког заноса, са већом дозом ароганције и мањом породичне питомости, завладао је „демократски апсолутизам“ да нас нечему научи.
Коме и чему?
Има ли шта јаче од младости?
Нема!
Постоји ли раније доба?
Има!
Када сазријевамо?
– Када схватимо да се за нешто питамо!
Шта нас зауставља?
– Правда!
Коме вјерујемо?
– Истини!
Како називамо нељуде?
– Битанге и кабадахије!
Поглед на власт?
– Недостојна (увијек)!
Разлог?
– Недостатак дијалога?
Шта је позитивно?
– Једино МИ!
То је младост. Ко је не схвата, а прошао је кроз њу, онда ништа научио није. Ко је схвата, мора да јој се преда.
Мирно…
Код ње, младости, нема компромиса ако ти изађе на мегдан. Мораш да потпишеш пораз, а молиш Бога да на уговору не стоји заглавље „КАПИТУЛАЦИЈА“.
Пораз се може увијек исправити, а у потписаној капитулацији повратак не постоји (осим ако се не ради о Њемачкој)!?
Србија је најочитији примјер младости! Полета, заноса, осмијеха, љубави, среће и весеља… То припада младим људима.
Уштогљеност ће их тек дочекати у будућем времену, када они буду имали своје „уличаре“, фештоносце и демократски заштићену плејаду „интелектуалаца“ који ће постати академици.
Елем, да не паламудимо, морамо да констатујемо:
Младост, пардон, студенти су почистили политичку сцену Србије!
Како?
Арманском метлом, дуплом брезовом, стајском!
(Ко говеда чувао није, ове термине не разумије!)
За двије године младост, студенти и блокадери „поравнали“ су и опозицију и позицију. Додуше, убили су неспособно-килаву опозицију и тешко ранили жилаву властодржачку позицију.
Сада иста та младост чека да јој се путеви отворе…
Зар ово, сестре и браћо, није за Књигу Гинисових рекорда?
Смазаше млади комплетну политичку сцену једне државе. Поједоше све идеале, само чекамо да истакну симбол на застави.
Надамо се да ће то бити нешто ново, а не све ово што смо до сада видјели?!
Очекујемо…
И вјерујемо…
ФОТО: Српскопитање
