Шеснаест живота заустављених под новосадском надстрешницом

Подјелите чланак

Први новембар 2024. године – дан када је Нови Сад занемио

Пише: Српскопитање

Било је 11 часова и 52 минута, 1. новембра 2024. године. Један обичан новембарски дан, једна жељезничка станица, људи који су журили својим обавезама, путници који су чекали возове, млади који су тек започињали животне путеве. Нико од њих није могао знати да ће се тог тренутка њихови животи заувијек промијенити, а животи њихових породица претворити у непреболну тугу.

На згради Жељезничке станице у Новом Саду обрушила се бетонска надстрешница. У само неколико секунди, под тешким бетоном окончани су животи четрнаесторо људи. Три особе задобиле су тешке повреде, а трагичне посљедице наставиле су се и мјесецима касније.

Дана 17. новембра 2024. године преминула је Ања Радоњић, а 21. марта 2025. године и Вукашин Црнчевић. Тако је број жртава ове незапамћене трагедије порастао на шеснаест.

Шеснаест имена. Шеснаест прекинутих животних прича. Шеснаест породица које су остале без својих најмилијих. Родитељи без дјеце, дјеца без родитеља, браћа и сестре без својих најближих, пријатељи без људи са којима су до јуче дијелили свакодневицу.

Иза броја шеснаест не стоји статистика. Стоје људски животи, снови, планови, љубави и будућности које никада неће бити проживљене.

Ова трагедија није само бол Новог Сада. Она је бол сваког човјека који зна колико вриједи један људски живот. Она је опомена да безбједност људи не смије бити предмет немара, неодговорности, пропуста или било чијих интереса.

Вријеме пролази, календар се окреће, али туга породица не престаје. Неке ране не зарастају, а неки датуми заувијек остају урезани у памћење једног града и цијелог друштва.

Нека њихова имена не прекрије заборав. Нека њихове породице знају да њихова бол није само њихова. А одговорност за оно што се догодило мора бити утврђена, јер правда за изгубљене животе није ствар политике, него цивилизацијска обавеза.

Шеснаест живота. Једна незамислива трагедија. И једна опомена коју никада не смијемо заборавити.

Нека је вјечан помен и вјечна слава свим невиним жртвама новосадске трагедије.

Бог да им душу прости.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *