Злочин на глођанском брду 6. новембра 1992. године
Пише: Српскопитање
Након заробљавања бораца Војске Републике Српске услиједили су разни облици мучења и иживљавања над њима. Размјере злочина су откривене тек по повратку Глођанског Брда под контролу Војске Републике Српске у фебруару 1993. године. Тада је откривено укупно шест масовних гробница и то: Глођанско Брдо – двије гробнице, Козјак, Трешњица, Маскалића поток и накнадно Широки пут. У тим масовним гробницама пронађено је 41 тијело. Идентификовано је 33 тијела, док је осам тијела остало неидентификовано и они су тек накнадно идентификовани.
Двојица бораца који су се предали, а о којима говори Ђорђе Миловановић у свједочењу, ни до данас нису пронађени. Ради се о Миладину Недићу и Бориславу Михајловићу.
Послије ископавања тијела породице погинулих су позване у Ватрогасни дом у Зворнику због препознавања и идентификовања жртава. Призори који су ту забиљежени су застрашујући.
Обдукцију тијела је радио патолог др Зоран Станковић.
Многе изјаве чланова породица погинулих свједоче о масакру над српским борцима. Радојка Јовановић је изгубила мужа, а дала је детаљан опис оног што је видјела на идентификацији: ,,У
тренутку препознавања на себи је имао везане ноге и руке некаквом жицом, у предјелу усне шупљине било је видно да нема језик, а у предјелу очних шупљина било је такође видно да су му извађена оба ока. Након распремања, такође је видно да је и на врату био везан жицом, а цијело тијело је било нагорјело одватре.“
Гоја Казановић тврди како су ,,заробљене војнике кастрирали, сјекли им руке, шаке, ноге, стопала, уши, нос, језик, вадили очи, живе су их кроз шаке ексерима закивали за дрвеће док су им ноге везали бодљикавом жицом и као такве спаљивали…“
Оно што је остало посебно потресно приликом ексхумације и идентификације јесте велики број тијела са одрубљеном главом.
Радо Тијанић, коме је пострадао брат Славко, наводи: ,,Препознао сам тијело свог брата Славка и видио сам како му је глава била одсјечена, као и тјеме на глави. Био је без очију, ушију и носа, као и зуба. Једном челичном жицом био је везан око врата, а други крај жице био је везан за ноге.“
Исти случај био је и са тијелом Радана Павловића чији је отац Ђорђо изјавио: ,,Видио сам да је на тијелу мог сина недостајала глава и још других дијелова тијела, што је све указало да је Радану одрубљена глава и да је прије смрти на веома мучан начин уморен.“
Обезглављено тијело било је и у случају Миладина Ашћерића: ,,Мог су Миладина преклали тако да су му одсјекли главу од тијела. Миладиново обезглављено тијело сам препознао
као и његову главу коју смо пронашли у једној масовној гробници која је била у једној бари која се зове ‘Језеро’ у којој смо пронашли неколико измасакрираних тијела.“
ФОТО: фејсбук
