Вријеме је да свијет чује истину!
Британски „The Telegraph“ објавио сведочење наше новинарке – Слобода медија није само за либерале!
Извор: Информер
Британски „The Telegraph“, један од најпознатијих, најстаријих и најутицајнијих дневних листова у Великој Британији – основан 1855. године, отворио је своје странице за сведочење новинарке Информера Андрее Весков, која је говорила о све већим притисцима на нашу редакцију, физичким нападима на новинаре и кампањи која се води са циљем да се Информеру одузме дозвола за емитовање и угаси телевизија.
У тексту под насловом „Freedom of the press is not just for liberals“ („Слобода медија није само за либерале“), јасно је указала на оно што се дешава у Србији и упозорила да слобода медија не може бити резервисана само за оне редакције чији се ставови допадају одређеним политичким групама.
У тексту Андреа Весков наводи:
Слобода штампе није само за либерале
Српска телевизија за коју радим суочава се са претњама – то би требало да забрине чак и оне који мрзе оно што објављујемо.
Ја сам новинарка. Сваког дана одлазим на посао, извештавам о вестима и враћам се кући својој породици. Као и милиони запослених жена, желим да могу да обављам свој посао без страха и да знам да смо моје колеге и ја безбедни. То не би требало да буде посебно контроверзан захтев у једној европској земљи.
Ипак, на Информеру, српској телевизији на којој радим, застрашивање је постало део наше свакодневице. Последње три недеље траје организована кампања с циљем да нам се одузме дозвола за емитовање и да нас угасе.
Желим да читаоци листа „Тхе Телеграпх“ разумеју шта се дешава.
Дана 26. октобра, након парламентарних избора у Србији, група од око 30 људи насилно је ушла у нашу редакцију у Београду. Физички су напали наше колеге и нашег уредника, Драгана Ј. Вучићевића, а просторије су демолирали. Већ сутрадан, коалиција медијских организација и „група цивилног друштва“ саопштила је да од Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у Србији тражи одузимање наше дозволе за емитовање.
Ово представља ескалацију кампање која се против нас води већ две године и која је често праћена насиљем. Размислите о томе шта се догодило људима који овде раде.
Дана 15. августа 2025. године, наш новинар Владимир Савић и сниматељ Петар Младеновић извештавали су са демонстрација испред Градске куће у Новом Саду. Група људи их је опколила. Њихова камера је уништена. Савић је више пута ударен песницом у леђа. Младеновић је оборен на земљу и задобио је више удараца у главу, посебно у пределу десне слепоочнице. Задобио је неколико хематома и пребачен је у Ургентни центар. Нападачи су новинарима претили смрћу.
Годину дана пре напада на Савића, три наше новинарке – Бранка Лазић, Лидија Макрагић и Милица Шкорић – као и наш сниматељ Никола Паламаревић, такође су били физички нападнути док су извештавали из Београда.
То су људи који имају породице, децу, родитеље и обавезе. Када чујем да су колеге претучене или да им је прећено смрћу, помислим на своју породицу. Када људи насилно упадну у нашу редакцију, моја породица се пита да ли је безбедно да следећег јутра одем на посао. Никада раније нисам осетила такав ужас као током ових последњих неколико недеља.
Заслужујемо исте, безбедне услове рада као и новинари у било којој другој медијској кући. Нико не би требало да буде приморан да процењује личне ризике извештавања о некој причи само због имена које стоји на његовој новинарској легитимацији.
Кампања за одузимање наше дозволе за рад покреће веома забрињавајућа питања о будућности медијских слобода у Србији.
Закон о електронским медијима у овој земљи прописује конкретне процедуре и услове за изрицање санкција, укључујући и одузимање дозволе. Закон захтева сразмерност, поштовање правне процедуре и независно доношење одлука. Трајно одузимање дозволе подлеже строгим законским условима. РЕМ мора да утврди правни основ за такву одлуку и докаже да је закон испоштован.
Знам да Информер има критичаре у Србији. Имамо јасно дефинисан уређивачки став и не покушавамо да то сакријемо. Наше новинарство је директно и бескомпромисно, а ми смо најгледанији медиј у земљи. Управо нас та велика гледаност чини метом, али наша будућност не би била ништа мање важна чак и да смо мања медијска кућа. Медијски плурализам је темељ опстанка демократије. Слободна штампа не може бити резервисана за публикације које уживају одобрење струковних удружења, политичких покрета или утицајних делова друштва.

Надам се да британски новинари, уредници и законодавци увиђају шта је овде на коцки. Телевизијска станица која запошљава стотине људи суочава се са могућношћу да јој буде одузета дозвола за рад након оркестриране кампање усмерене против ње. Новинари су већ били изложени физичким нападима, а сада је угрожена и институција која им омогућава да допру до своје публике.
Сматрам да овде постоји одговорност која превазилази границе Србије. Слобода медија у Европи не сме бити условљена политичким симпатијама неког медија, а безбедност новинара не сме зависити од тога да ли су њихови послодавци по вољи оних који су на власти. Ако се право на емитовање програма може одузети путем политичког и институционалног притиска, онда свака редакција има разлога за забринутост. Сви грађани Србије добијали би исте вести, док би супротстављена мишљења била насилно угушена. Како наша демократија може опстати у таквом сценарију?
Желим да наставим да радим свој посао. Моје колеге желе да извештавају, наше породице желе да се безбедно вратимо кући, а наши гледаоци желе да сами одлучују шта ће гледати. Не бисмо смели да будемо приморани да се боримо за ове основне слободе. Надам се да ће сви они који верују у слободу медија стати уз нас.
ФОТО: Информер
