„Деду памтим по топлини и срећи која му се видела на лицу кад му мајка и ја дођемо у посету. Нисам имао ни свест ни утисак да се налазим на тако мрачном месту какво је затвор. Он је томе допринео својим држањем и расположењем. Увек је био достојанствен. Жао ми је што нисмо имали више времена заједно. Из ове позиције, одраслог човека, под утиском сам његове могућности да се потпуно изузме од депримирајућих околности под којима се налазио, пошто сам био дете када смо одлазили у Хаг. Волео сам да га посећујем и ишли смо често, због чега ми је драго. Често мислим на њега.”
Марко МИЛОШЕВИЋ, члан СПС и унук Слободана Милошевића
