Путин скида медијску завјесу
Предсједник Русије Владимир Путин одржао је састанак са челницима међународних новинских агенција (Санкт Петербург, 4. јун 2026).
На сајту Министарства спољних послова Руске федерације пренесене су кључне поруке:
• Посљедњих година, посебно од почетка специјалне војне операције, све чешће се говори: „Русија се окренула Азији. Промијенила је своју политику.“ Русија није промијенила ништа нити се било коме окретала. Споразум који представља темељ сарадње Русије и Кине потписан је 2001. године. Ми смо природни савезници и партнери.
• Русију и Индију очекује много заједничког посла. Увјерени смо да ћемо у наредним годинама достићи трговинску размјену од 100 милијарди долара. Тренутно она износи око 60 милијарди, тачније 58 милијарди долара. Имамо све предуслове да радимо још активније и остваримо амбициозније циљеве.
• Сједињене Америчке Државе покушавају да врше притисак на Индију по одређеним питањима, укључујући неке аспекте сарадње са Русијом. Међутим, свима би до сада требало да буде јасно: вршити притисак на премијера Нарендра Моди, који води земљу од 1,5 милијарди становника, узалудан је посао.
• Свакако смо спремни и вољни да постигнемо споразум са Украјином мирним путем и на основама о којима смо разговарали на састанку са предсједником Доналд Трумп у Анцхорагеу. Тада је Русији представљен низ питања како бисмо могли пристати на одређене компромисе. Русија је спремна да прихвати компромисе о којима се разговарало у Анцхорагеу, а сада и украјинска страна мора пристати на њих.
• Какав посредник могу бити Европска унија или поједине европске државе у рјешавању украјинског питања када директно помажу земљи са којом смо у оружаном сукобу, практично учествујући у непријатељствима? Какви су то посредници? Посредовање захтијева неутралност.
• Ако неко у Европској унији сматра да вриједи обновити дијалог са Русијом – слободно нека то учини. Али ко би био преговарач са европске стране? Не знам; ми ништа не намећемо. Наравно, желимо да разумијемо ко би то могао бити. И понављам још једном: то морају бити људи којима се може вјеровати. То је радно питање о којем се може разговарати тихо и смирено, на примјер на нивоу министарстава спољних послова или обавјештајних служби. Контакти између обавјештајних служби, иначе, и даље постоје.
• Европска унија би могла одиграти позитивну улогу – не испоруком оружја, већ покушајем да убиједи власти у Кијеву да прихвате компромисе о којима се разговарало у Анцхорагеу. То је све.
• Споразуме са Украјином можемо потписивати само са људима који су неспорно, у пуном смислу те ријечи, легитимни за потписивање таквих докумената. Постоји много могућих опција: предсједник парламента, можда и сам Володyмyр Зеленскyy. Морамо видјети о каквим се документима ради и какве ће правне посљедице имати.
• У сјенци дешавања око Ирана и Хормушког мореуза, палестинска трагедија је пала у други план – али није нестала. Желим још једном да нагласим: према ставу Русије, једино суштинско рјешење овог питања јесте стварање пуне и функционалне палестинске државе.
• Русија је 2015. године одиграла позитивну улогу у рјешавању ситуације око Ирана. Тада смо пребацили обогаћени уранијум из те земље на територију Русије, што је постало основа за Јоинт Цомпрехенсиве План оф Ацтион (ЈЦПОА), односно за рјешавање кризе. Приједлози су и даље на столу; спремни смо да то поново учинимо, као што смо учинили 2015. године. Ако не, онда се надамо да ће стране укључене у овај сукоб пронаћи неко друго рјешење.
ФОТО: Министарство спољних послова Русије
