Оком објектива: Фото-биљешке Зорана М. Коса – Сергијев Посад на путу за Кострому: (5)
Светионици Златног прстена под окриљем вере и наде
Пише и фотографише: Зоран М. КОС
Додатне фотографије: Валентин МАСЛОВ и Лична архива
Фото-разгледница из срца руског Православља, забележена крајем марта 2020. године, у данима када је свет стао, а време у завичајним руским светињама наставило да тече мимо земаљских брига.
Пут у неизвесност на 3.000 километара од куће.
Постоје датуми који се у новинарске бележнице и људска сећања урежу не због лепоте предела, већ због драматичног тренутка у којем су настали. За мене је то 22. март 2020. године. Био је то други дан како је свет званично прогласио глобалну пандемију ковида и почео да спушта тешке гвоздене завесе локдауна. Све се затварало. Налазио сам се око 3.000 километара далеко од своје куће, суочен са вешћу да се границе укидају, а летови отказују.
У тој неизвесности, на поприличној руској хладноћи, избора заправо није ни било. Преостало је само да стегнем објектив и наставим даље, по већ устаљеном, давно предвиђеном плану пута: од Москве ка Костроми и другим вековним градовима руског Златног прстена. Прва и најважнија станица на том путу у неизвесност и лепоте био је Сергијев Посад и његова величанствена Тројице-Сергијева лавра, духовно срце Русије.
Пре него што смо закорачили кроз главну манастирску капију, склониште од мартовског мраза и светског хаоса пронашли смо у топлом амбијенту преко пута светиње. У старој руској гостионици, где време као да је стало пре неколико векова, још увек се по традиционалним рецептима сервирају старинска јела и пића, нудећи предах и снагу за пут који је пред нама.
Оаза мира у данима када је свет стао: Аутор путописа Зоран М. Кос у традиционалној гостионици преко пута Лавре, месту где се и даље чувају и сервирају старинска руска јела и пића. / Фото: Валентин МАСЛОВ
Сусрет на руском тлу у данима велике неизвесности. Пријатељство које не зна за границе: Домаћини из Костроме, Валентин Маслов са супругом, допутовали су на московски аеродром како би дочекали аутора Зорана М. Коса, крајем марта 2020. године, уочи самог проглашења пандемије и затварања граница. / Фото: Лична архива Зорана М. Коса
Једино стабилно место на планети
Лавра, коју је у 14. веку основао Свети Сергије Радоњешки, најпоштованији руски светитељ, кроз историју је преживела најезде Монгола, пољске опсаде и револуционарна рушења. Зато је тог марта 2020. године, из угла српског репортера који је остао „заглављен“ у руским пространствима, ова светиња изгледала као једино стабилно место на планети. Наша фото-разгледница бележи ту тишину – празне порте, лед који се топи на сунцу и камене зидове који вековима упијају молитве.
Тражење савршеног кадра: Бележење монументалног споменика Преподобном Сергију Радоњешком испред моћних зидина Лавре под оштрим мартовским сунцем. / Фото: Валентин МАСЛОВ
Фотографије на којима се налази величанствена архитектура Лавре и њени ретки посетиоци бележио је мој објектив, док је за снимке на којима позирам ја, „руку под руку” са руском зимом, заслужан мој драги пријатељ и домаћин у овом делу Русије, Валентин Маслов.
Мир предвечерја локдауна: Спокојна шетња тргом испред манастирског бедема, у друштву пернатих чувара ове светиње. / Фото: Валентин МАСЛОВ
Мир предвечерја локдауна: Спокојна шетња тргом испред манастирског бедема, обасјана топлим мартовским зрацима сунца. / Фото: Валентин МАСЛОВ
Руку под руку са руском зимом у предвечерје локдауна: Аутор путописних фото-бележака испред раскошне Надвезначке капеле и извора у Сергијевом Посаду, 22. марта 2020. године / Фото: Валентин МАСЛОВ
Фотто 14: Корак испред духовних бедема Русије. Аутор путописних фото-бележака Зоран М. Кос на Красном тргу у Сергијевом Посаду, испред монументалног споменика Преподобном Сергију Радоњешком и масивних белих зидина величанствене Тројице-Сергијеве лавре, 22. марта 2020. године. / Фото: Валентин МАСЛОВ
Светионик духовности и Успенски сабор
Док је на светским медијима владала паника, унутар масивних зидина Лавре дочекао нас је нестваран, монументалан мир. На мартовском мразу,под оштрим плавим небом, златне и плаве куполе украшене звездама деловале су као светионици који стоје изнад пролазних људских криза. Време као да је изгубило своју брзину; световни страх је остао испред капија, а унутрашњост је нудила уточиште кроз лепоту која пркоси тренутку.
Одмах уз монументалне зидине Успенског сабора, објектив бележи једно тише, али историјски изузетно дубоко место, Гробницу царске породице.
Сведочанство једног времена: Величанствена Успенска саборна црква унутар Лавре под оштрим мартовским сунцем / Фото: Зоран М. КОС
Гробница цара Бориса Годунова и његове породице унутар Тројице-Сергијеве лавре, под мартовским снегом / Фото: Зоран М. КОС
Тренутак када тишина полети: Динамичан призор са јатом голубова испред споменика Светом Сергију Радоњешком, забележен у данима велике глобалне неизвесности. / Фото: Валентин МАСЛОВ
На стази руског Златног прстена: Величанствени и историјски Ипатијевски манастир Свете Тројице у Костроми, колевка династије Романов, под мартовским сунцем и тихим небом. / Фото: Зоран М. КОС
Ретроспектива и сећања из царске престонице
Оно што је тада забележено кроз објектив представља спој вечног трајања ових светиња и јединственог тренутка у историји човечанства. Преплитањем већ познатих фотографија Лавре и нових визуелних бележака, ова репортажа нас враћа и корак уназад, у царску престоницу, подсећајући на шире духовне бедеме велике земље и чуваре њене богате историје.
Пут ка Костроми се настављао, али су лепота, сећања и успостављена пријатељства остали трајно сачувани кроз објектив, као сведочанство о миру и вери који не знају за границе.
Чувари царске историје: Раскошна бронзана табла на улазу у знамениту Свето-Тројичку Александро-Невску лавру у Санкт Петербургу, основану 1713. године / Фото: Зоран М. КОС
Да бисте испратили укупан корак кроз руску историју, царску раскош и свемирске снове, погледајте раније објављене фото-белешке на интернет порталу Српско Питање:
Санкт Петербург кроз објектив и вековну раскош – Сусрет са уличним уметником Вагином на Невском проспекту и дух кинолошке љубави.
Из фототеке нашег колумнисте и аутора Зорана М. Коса – Прича о пријатељствима из Москве и Костроме, породици Маслов, чувеним керушама Белки и Стрелки и самоједици Вирџинији.
Корак у свемир кроз објектив и вјековне снове о звездама – Шетња кроз Музеј космонаутике у Москви у предвечерје глобалног локдауна, забележена оком домаћина Валентина Маслова.
Невјероватне комбинације руског царског насљеђа са европским изгледом – Сенатски трг, тајна Гром-камена испред Бронзаног коњаника и сусрет са епохом царице Катарине.
