Грмечки марш: Планинари на стазама Бранка Ћопића

Извор: Независне новине

Планинарско друштво „Грмеч“ из Приједора 28. јуна организоваће традиционални Грмечки марш „Ћопићевим стазама“, посвећен књижевнику Бранку Ћопићу.

Припреме су у пуном јеку, а планинари очекују да ће и ове године манифестација посвећена великом писцу бити масовна и садржајна.

Свето Мрђа, један од организатора овог марша, каже да ће тиме подсјетити на важност књижевног дјела Бранка Ћопића.

„Истовремено проћи ћемо његовим стазама, упознати грмечка села, природне љепоте и знаменитости, крајеве који су Ћопића инспирисали, да их уврсти у своје приче и пјесме. То су деда Тришин млин, ријека Јапра, Грмеч, Корчаница, Јасеница, Бенаковац, засеоци његовог родног села Хашани“, подсјетио нас је Мрђа на свога земљака и непревазиђеног шаљивџију. Током марша Ћопић и његове анегдоте сваке године су најважнија тема.

„О Бранку причамо са радошћу, а срце нам заигра на сваку причу, сјећање, сусрете са њим. У томе је значај овог планинарског похода“, напомиње Мрђа.

Његове комшије и он, љубитељи природе и чувари завичајних успомена, носе Бранка Ћопића у срцу, а потомцима препричавају његова дјела.

Бранко Ћопић остаће запамћен и по ријечима:

„Задатак сваке праве књижевности је да оплемењује човјека и да му живот учини љепшим и садржајнијим. Она је позвана да човјека надахњује и подстиче на велика дјела и херојске подвиге“.

Бранко Ћопић о школи и школовању
„У школи су ме чекала разна изненађења… Разред пун слика. Овдје зец, тамо вук, онамо змија, па медвјед, лав, камила. И лијепо и страшно. Учитељица је била строга и знала је ишибати прутом немирна ђака и незналицу.

По завршетку Ниже гимназије уписао сам се у Учитељску школу у Бањалуци. Настанио сам се у интернату. Међу старијим и одраслијим друговима било је много живље и интересантније. У Учитељској школи почео сам да пишем своје прве приче и да их објављујем по ђачким листовима и по новинама“, говорио је Бранко Ћопић.

Прва прича и писање
„Сјећам се како ми је тешко полазило за руком да саставим своју прву причу. Описи природе у самој причи ишли су ми глатко, јер сам њене љепоте осјећао још из дана дјетињства, али нисам познавао људе, нисам још почињао да их озбиљније посматрам.

По завршетку Учитељске школе уписао сам се на Филозофски факултет у Београду. Тада почињем озбиљно да се бавим књижевним радом. Током четири године студија редовно сам у дневном листу ‘Политика’ објављивао кратке приче из живота крајишких сељака.

У тим причама описивао сам људе свога краја које памтим још од најранијег дјетињства: свог дједа, мајку, комшије, сеоске слуге, просјаке, скитнице, врачаре, Цигане-мечкаре, пеливане, дрвосјече, угљаре, лажове, крадљивце, сањаре, занесене и тужне дјечаке.“

Одлазак у партизане
Бранко Ћопић је 1941. године отишао у партизане и тамо остао све до ослобођења, радећи углавном на културно-просвјетном сектору. Током читаве Народноослободилачке борбе трудио се, говорио је, да што више види, чује и запамти од свега што се догађало тих славних дана. „Гледао сам нашу распјевану младост како се бори и гине за слободу родне груде, за спас човјечанства од фашистичког мрака и ропства.“

Сусрети са дјецом
Незаборавни ми остају у сјећању бројни сусрети са мојим најмлађим читаоцима, пионирима, разговори с њима и књижевне приредбе по школама. Писање за дјецу за мене је најљепши посао, најпријатнија забава и најбољи одмор. Кад завршим једну књигу за дјецу ја се осјећам тако весео и расположен, као да се враћам с неке велике мајске свечаности.

Прогоњен и несхваћен
Цијели радни и животни вијек након Другог свјетског рата Бранко Ћопић је провео у Београду, али је врло често путовао по Југославији и другим европским државама. Иако је припадао Народноослободилачком покрету, Бранко Ћопић, писац бистра ума, осјећаја за правду и праведност, критички је посматрао стварност. Због тога је трпио велике ударе власти. Осјећао се несигурно, праћен и прогоњен. Претпоставља се да је то главни разлог самоубиства 26. марта 1984. године, када је Бранко Ћопић скочио са моста на Сави у Београду, до којег води Бранкова улица.

Час историје на Корчаници
Прије доласка у Хашане, учесници марша „Ћопићевим стазама“ кренуће из Приједора 28. јуна у седам ујутро, те превозом стићи на Корчаницу, гдје ће положити вијенце и цвијеће ратницима Грмеча и одржати час историје. Одатле ће пјешачити грмечким селима, све до Поткалиња и Хашана, гдје ће посјетити школу у којој је Бранко научио прва слова и кренуо у свијет литературе.