Путин чека ракету у кревету?
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Када је Запад срушио СССР и Варшавски пакт, проглашен је крај историје под апсолутном доминацијом једне силе – САД. Свијет је преко ноћи постао униполаран.
Међутим, није то баш тако, ма колико то невјероватно звучало, пркосна, слободарска, огњена Србија је преузела на своја нејака плећа други пол. Срби су показали зубе моћницима, додуше и добили по зубима, али су свијету сачували наду. Управо из те наде рођен је глобални отпор и створени су нови геополитички полови који су спријечили потпуну тиранију једне супер-силе.
За то вријеме, Европа је одиграла дубоко кукавичку улогу. Искористила је историјске анимозитете и гурнула заслијепљени украјински народ у разорни, прокси рат против Русије. Са друге стране, ни реакција Москве не одише историјском храброшћу. Руско срљање и неприпремљеност резултира страшним и недопустивим погибијама сопствене војске. Суочена са директним нападима на своју територију, Русија одговара ултракукавички: умјесто да удари на праве креаторе сукоба – Њемачку и њене западне савезнике – она искаљује одмазду над Украјинцима. Умјесто реципрочног одговора и уништавања европске енергетске инфраструктуре, Москва прибјегава симболичним хакерским нападом на Дигитални командни центар и вишедневним блокадама жељезничког саобраћаја. Ти и слични бескрвни потези су без стварних посљедица по њемачко друштво.
А у каквом је стању тај наводни њемачки војни див, најбоље говори податак да је Берлин од планираних 300.000 добровољаца успио да мобилише једва 600 младих војника. Њемачка је војно импотентна држава, а парадокс је што се такве државе плаши сам Кремљ. Док Њемачка преко Украјине ракетира Москву, руско руководство, на челу са уплашеним Путином, показује слабост која директно угрожава саму судбину Русије.
Удри Путине, јадан не био, зар не видиш да ће ти се ракета увући у кревет.
ФОТО: фејсбук
