Логор за Србе – станица полиције у Сребреници
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Логор у полицијској станици у Сребреници служио је као заточенички објекат за Србе у два кључна периода: од септембра до октобра 1992. године и од децембра 1992. до марта 1993. године. Заробљеници су држани у ћелијама и канцеларијама зграде полицијске станице у самом центру Сребренице. Затвореници су били изложени систематичном пребијању палицама, ланцима и кундацима пушака. Свједочења помињу да су батине вршили како истражитељи, тако и други затвореници или цивили којима је дозвољаван улазак.
Невенко Бубања је заробљен 24. септембра 1992. године, Истог дана је затворен у Станици полиције у Сребреници. Стално су га тукли. Био је сав модар од премлаћивања и није могао ни стајати ни лежати, сједио је у углу ћелије с рукама на кољенима, сав крвав, више мртав него жив.
Размијењен је на Жутом мосту 16. октобра 1992. Умро је неколико дана касније у болници у Зворнику.
Н. Р. рођен 15. јула 1951, био заточен у Станици полиције у Сребреници у раздобљу од 24. септембра 1992. до 16. октобра 1992. године, гдје је био подвргнут физичком злостављању, тешкој патњи и повредама тијела и здравља. Тукли су га разним предметима укључујући дрвене мотке и гвоздене шипке, ударан је песницама и ногама по читавом тијелу и гвозденом шипком по глави. Чупали су му зубе зарђалим клијештима, а један му је војник мокрио у озлијеђена уста и натјерао га да прогута урин. Размијењен је 16. октобра.
Славољуб Жикић, звани Драго, рођен 18. маја 1935, у раздобљу од 24. септембра 1992. до 16. октобра 1992. године био је заточен у Станици полиције у Сребреници, гдје су га тукли песницама и ударали чизмама и кундацима пушака, при чему је у неколико наврата изгубио свијест. Поломили су му ребра, разбили зубе горње вилице, тешко повриједили раме. Премлаћивање му је прозроковало тешка оштећења вида и слуха. Размијењен је 16. октобра 1992. године.
На сличан начин су мучили и Зорана Бранковића, Веселина Шарца, Илију Ивановића и друге српске заточенике.
ФОТО: фејсбук
