Како је њемачки новинар постао „љубимац“ Информера, против Мила Ломпара?
Онај што је Зеленском у Београду поставио питање о убијању руских војника
Пише: Лука РАДОЊИЋ
Новинар који је Зеленском током заједничке прес конференције са Вучићем, поставио, по многима, морбидно питање о „убијању Руса односно руских војника“, потпуно непримјерено догађају, јесте „чувени“ Михаел Мартенс, писац и дописник Франкфурт Алгемајне Цајтунга.
За оне који не знају, а таквих није мало, у питању је исти новинар који се у домаћој и регионалној (особито хрватској) јавности прошле године „прославио“ текстом против Видовданског скупа и студентског покрета. Његов текст „Преци, кости и отаџбина“ освануо је у многим медијима, негдје интегрално негдје у интерпретацији под насловима „Тамна страна студентског покрета“, „Великосрпски национализам завладао студентским протестима“, „Како је Нијемце згрозила порука са Видовдана“ и бројним другим, који су за насловне фотографије бирали подигнута три прста на Славији, завијорене српске тробојке и фотографију човјека за говорницом – којег су означили за „главног кривца и аутора савременог српског националног кода“, професора Мила Ломпара.
Мартенсов текст у ФАЗ-у је инспирисао и окуражио бројне медијске адресе да се мобилишу у критичкој паљби по говорницима, јер, како је записано на Слободној Далмацији – ако је њемачки лист овако рекао, онда ми остали немамо о чему више да размишљамо?
Што би моји Подгоричани рекли „Па не но је ли?“. Иначе, занимљиво је да аутори са Слободне Далмације и Информера имају заједничко дивљење према овом њемачком листу, називајући га „угледним“ и томе слично (Петер Хандке имао је нешто другачију перцепцију ФАЗ-а, својевремено га називајући „централним србождерским листом“).
Но, о њемачком листу се заиста могу имати различити доживљаји, док је то у случају њиховог дописника и новинара М. Мартенса, ипак сажетије, скромније али и конкретније. Овај аутор је, и то директно од стране предсједника Србије прије три године, називан „човјеком који увек жели да буде пионир у хајци против Србије“ (тема је била ситуација на Космету, погађате на чијој је страни био Њемац). И конкретнији опис дјеловања дотичног њемачког новинара, нема потребе да се тражи. Он је баш то.
У међувремену, Мартенс није промијенио свој приступ и ставове о балканској проблематици и српском питању (што је и доказао својим великим текстом против Видовдана и студената, и посвећеношћу критици Ломпаровог ума), али је зато постао херој Информера. Још почетком 2025. године, Информер је почео афирмативно да преноси његове анализе у којима је прогнозирао да антирежимски протести не могу остварити масовност (колико је погодио видјели сте и сами), а послије низа критичких текстова против студентског покрета и његове листе у њемачкој штампи уз солидан домет на Балкану, те хвалоспјева Вучићевој спољној политици, легитимисао се као релевантан глас у још једном „угледном“ медију. И може то сматрати врхунцем једног дијела своје каријере. Сасвим по мјери.
ФОТО: фејсбук
