Данашња Црна Гора није исто што и историјска стара Црна Гора

Пише: Гордана ДРАГОВИЋ

Ова карта је добар повод да се подсјетимо на једну важну историјску чињеницу која се у савременим расправама о идентитету често занемарује: границе данашње Црне Горе нијесу границе некадашње Старе Црне Горе.

Затамњени дио на приложеној карти означава уже историјско језгро Црне Горе, док највећи дио данашње државне територије чине области које су кроз вјекове имале своја посебна историјска, племенска и регионална имена.

Ту су Брда, са Васојевићима, Кучима, Пиперима, Бјелопавлићима, Братоножићима, Морачанима и Ровчанима; затим дјелови Старе Херцеговине, Бока и Приморје, као и сјеверне области које су у различитим историјским периодима ушле у састав црногорске државе.

Зато је историјски погрешно данашње границе Црне Горе једноставно пресликати неколико вјекова уназад и на основу њих тврдити да су сви људи који су живјели на простору данашње државе одувијек били Црногорци у данашњем националном значењу те ријечи, нијесу.

Брђанин је знао да је Брђанин, Васојевић да је Васојевић, Бокељ да је Бокељ, Херцеговац да је Херцеговац. У многим историјским изворима истовремено је снажно присутна и српска народна, духовна и културна припадност становништва тих крајева. Улазак њихових области у састав државе Црне Горе није могао избрисати оно што су били њихови преци, нити се прошлост може мијењати према данашњим административним границама.

ВАСОЈЕВИЋИ СУ НАЈБОЉИ ПРИМЈЕР. Управо су Васојевићи један од најочигледнијих примјера зашто се мора правити разлика између историјске Црне Горе и територије данашње државе.

Васојевићи су велико српско племе Брда, са сопственом вишевјековном историјом, племенском организацијом, обичајима, предањем и снажним осјећањем припадности српском народу. Њихова историја није почела онога дана када су дјелови васојевићке области ушли у састав Црне Горе, напротив.

Васојевићи су постојали као препознатљива историјска и племенска заједница далеко прије него што је државна граница Црне Горе обухватила њихов простор. Њихова област простирала се на широком простору Брда, а њено укључивање у црногорску државу одвијало се постепено, у различитим историјским периодима.

Зато се не може узети данашња карта Црне Горе, повући њена садашња граница и онда ретроактивно рећи да је неки Васојевић од прије двјеста или триста година самим тим био национални Црногорац.

То би значило да данашња државна граница одређује идентитет људи који су живјели много прије него што је та граница уопште постојала. А то није историја.

Посебно је важно нагласити да су Васојевићи кроз генерације дали велики број личности српској историји, култури, војсци, цркви и државотворној традицији. Њихово српско национално осјећање није производ савремене политике, нити је настало јуче. Оно припада дубоком историјском памћењу племена.

Зато када неко данас каже да је Васојевић Србин, он тиме не негира Црну Гору као своју државу. Он само чува и изговара национално име под којим су се изјашњавале генерације његових предака.

Исто тако, нико нема право да Васојевићима накнадно објашњава шта су њихови преци „морали бити“ само зато што се њихов завичај данас налази у Црној Гори.

Васојевићи припадају Црној Гори, али њихова историја је старија од данашњих граница Црне Горе.

И управо је то суштина.Слично се може говорити и о Кучима, Пиперима, Бјелопавлићима, Морачанима, Ровчанима и Братоножићима, као и о становништву Старе Херцеговине, Боке и других крајева који су временом постали дио црногорске државне територије.

Исто важи и за саму Стару Црну Гору. Појам Црногорац постојао је много прије 1945. и 1946. године, али се кроз историју није увијек користио у истом значењу у којем се данас употребљава као посебна национална одредница. Код великог дијела становништва црногорско име било је повезано са земљом, државом и завичајем, док се српско име истовремено употребљавало као шира народна и национална припадност.

Историјски је прецизније рећи да је послије Другог свјетског рата, у новој југословенској федерацији, посебна црногорска нација  добила име политичко и институционално утемељење.

И Милован Ђилас, један од најзначајнијих комунистичких идеолога црногорске нације у том периоду, полазио је од српског историјског поријекла Црногораца, али је њихову националну посебност објашњавао посебним историјским развојем.

И управо ту долазимо до питања које се не може заобићи:

Ако данас неко има пуно право да каже да је национални Црногорац, зар то исто право нема Васојевић, Куч, Пипер, Бокељ, Херцеговац или било који други грађанин Црне Горе да каже да је Србин?

Наравно да има. Право на национално самоопредјељење не може важити само за једне, а бити оспоравано другима.

Посебно је бесмислено потомцима становништва Брда, Старе Херцеговине, Боке и других области говорити да самим тим што се њихов завичај данас налази у границама Црне Горе морају национално бити Црногорци.

Држављанство и националност нијесу исто. Границе држава кроз историју су се мијењале. Територије су се присаједињавале, државе шириле и смањивале. Али се идентитет људи и народа не може промијенити простим повлачењем нове линије на карти.

Зато је порука ове карте много шира од саме географије:

ДАНАШЊА ЦРНА ГОРА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА СВИХ ЊЕНИХ ГРАЂАНА, АЛИ СЕ ЊЕНА ДАНАШЊА ТЕРИТОРИЈА НЕ МОЖЕ РЕТРОАКТИВНО ПРОГЛАШАВАТИ ВЈЕКОВНО ЕТНИЧКИ И НАЦИОНАЛНО ЈЕДНООБРАЗНИМ ПРОСТОРОМ.

Не може се данашња карта вратити двјеста или триста година уназад и њоме прекрајати идентитет предака.

Историјска Црна Гора се ширила. Њене границе су се мијењале. У њен састав улазили су Брда, дјелови Херцеговине, Приморја и сјевера. Али историја тих људи није почела онога дана када је њихов завичај ушао у границе Црне Горе.

То посебно важи за Васојевиће:

ОНИ НИЈЕСУ ПОСТАЛИ ВАСОЈЕВИЋИ УЛАСКОМ У ЦРНУ ГОРУ, НИТИ ЈЕ ЊИХОВО СРПСКО ИМЕ НАСТАЛО САВРЕМЕНОМ ПОЛИТИКОМ. ОНИ СУ СВОЈУ ИСТОРИЈУ, ИМЕ И ПРЕДАЊЕ ДОНИЈЕЛИ СА СОБОМ У ЦРНУ ГОРУ И УГРАДИЛИ ИХ У ЊЕНУ ИСТОРИЈУ.

И зато данас свако има право да буде оно што јесте — Црногорац, Србин, Бошњак, Албанац, Хрват или нешто друго.

Али нико нема право да због данашњих граница државе мијења прошлост и одређује нашим прецима шта су били.

Фотографија преузета од Велибора Марковића

Извор: Удружење Васојевића Васо