Мој Иво, данас дјеца одлазе сама
Извор: фејсбук
Искрено мој Иво, направио си озбиљне пропусте у свом чувеном роману. Очекивао сам од нобеловца да има више маште и већу визију. Данас да пишеш тај роман имао би дилему да ли да пишеш о чувеном вишеградском мосту или о мосту на Сави у Градишци.
Какво отимање дјеце, трпање у сепете, и плачно дозивање уцвијељених мајки са обале Дрине; „Илија!….Илија сине немој мајку заборавити“.
Данас их, мој Иване, родитељи сами смјесте у Кантићеве аутобусе или у Раyанаир авионе и пошаљу за Штутгарт, Берлин, Карлсрухе… широм свијета.
Мајке не трце уплакане за њима и не дозивају их са обале Саве већ се јавно хвале на друштвеним мрежама:

„Послала сам му сарме и питу а има и бесплатан Wi- Fi у аутобусу.“
Очеви их не сакате, не сијеку прсте на руци да их царски чиновници не узму. Школују га, дају му факултетско образовање и хвале се:
„Ради код доброг газде… Швабе, призно му је све папире“.
ФПОТО: фејсбук
