Сјећење на погинулог 81 цивила, 12 дјеце и 9.000 протјераних Срба из Доњег Вакуфа

Извор: српскопитање/Микромрежа

Завичајно удружење Срба Доњовакуфљана поставило је спомен плочу страдалим цивилима који су приликом агресије хрватске војске погинули у Бравницама, у путничком аутобусу, на зачељу избјегличке колоне.

Тада је убијен или нестао 81 српски цивил, међу којима и 12 дјеце.

Овај злочин је остао некажњен до данашњег дана и за њега нико није одговарао. Можда су злочинци мислили да ће године учинити своје, али потомци и сродници ће тражити правду на свим адресама на којима се правда може потражити, најавили су из овог Завичајног удружења.

У пуној сали Културном центру у Градишци синоћ је одржана академија под називом „Крвави пут прогона“, којом је Завичајно удружење Срба Доњовакуфљана обиљежило три деценије од егзодуса више од 9.000 Срба из Доњег Вакуфа.

Предсједник Завичајног удружења Срба Доњовакуфљана из Градишке, Давор Шандара, подсјетио је да је прије 30 година огњишта на подручју Доњег Вакуфа-Србобрана напустило на хиљаде људи, од којих је највећи број слободу и нови дом пронашао управо на подручју Градишке.

-Ова академија је сјећање на те тужне дане, као и на некажњени злочин у Бравницама код Јајца, гдје су припадници Хрватске војске 13. септембра 1995. године, у нападу на избјегличку колону која се кретала према Бањалуци, убили 81 српског цивила, међу којима осморо дјеце млађе од 12 година – нагласио је Шандара.

Предсједник Скупштине града Градишка, Рената Обрадовић Поповић, истакла је да је Градишка током ратних година отворила врата и срце за све људе који су морали да напусте Доњи Вакуф и друга мјеста.

-Данас се грађани Градишке, они који су овдје живјели раније и они који су нашли свој нови дом, заједно сјећају и не желе да забораве, због оних који су страдали, али и због нових генерација које треба да његују културу сјећања – рекла је Обрадовић Поповић.

На свечаности су уручене повеље захвалности потпуковнику Милану Вујићи, ратном команданту 19. Србобранске бригаде, и Проф. др Драгану Костићу, који је 19 мјесеци радио као хирург у ратној болници у Семешници.

Вујић је изразио задовољство што се, и након три деценије, људи из Доњег Вакуфа окупљају и његују сјећања на своје страдале и завичај.

-Многи догађаји из тог времена данас су ми много јаснији, што сам и записао у својој књизи, али и даље има нејасноћа и питања, зашто су се неке трагичне ствари морале десити – рекао је Вујић.

Костић је нагласио да бол за цивилима убијеним у Бравницама не пролази ни послије 30 година.

-У мени се ипак буди понос што меморијалну академију организују они који су у вријеме прогона имали три-четири године, били дјеца коју су родитељи носили у наручју – поручио је Костић.

Академија је завршена поруком да се заједничка сјећања и његовање културе памћења морају чувати као трајна опомена, али и као снага у изградњи будућности ослобођене заборава и неправде.

ФОТО: фејсбук/Микромрежа