Вељко Миланковић – Вук од кога су и најхрабрији црпили морал

Подјелите чланак

Пише: Милош СТОЈАНОВИЋ

Мало је људи у српској историји који су на мене оставили снажан утисак.

Међу њима су Никола Алтомановић, Стефан Лазаревић, Никола Скобаљић, Јанко Халабура, Корун Анђелковић и Воја Танкосић.

Њима бих додао још једно име.

Вељко Миланковић.

Човек који је био велики ратник, велики Србин, али пре свега велики човек. Јунак који је својом храброшћу уливао снагу другима, ВУК од кога су и најхрабрији црпели морал.

На Видовдан 1991. године, као да му је сам Косовски завет ушао у срце, напушта све и одлази у Крајину.

У Голубићу код Книна пролази обуку код капетана Драгана, истиче се и добија чин поручника.

Али његов највећи углед није произлазио из положаја, већ из поштовања сабораца. За њих је он увек био први међу једнакима.

Соко српски, вођа „Вукова са Вучијака“, човек челичног карактера, снажне воље и непоколебљивог духа.

Августа 1991. године његова јединица ослобађа спомен парк Јасеновац. Са малобројним одредом наноси тежак ударац непријатељу и заробљава тенкове, транспортер и оружје.

На забункерисано брдо Јакеш, 1992. године, Вељко са својим саборцима изводи класичан јуриш „на нож“.

Са заставом у првим редовима, на команду „НОЖ НА ПУШКЕ!“, крећу право на непријатељске положаје, прсима на ватру.

Деветорица су пала, двадесетак је рањено.

Али ЈАКЕШ ЈЕ ПАО!

Та сцена стоји раме уз раме са Цером и Кајмакчаланом.

То су били праунуци српских јунака.

А онда пробијање „Коридора живота“.

Са гипсом на нози одбија да се повуче.

Био је први тамо где је опасност била највећа, као што је увек и радио.

Судбина је, по свом суровом обичају, увек била немилосрдна према најбољима.

У Кашићу, 4. фебруара 1993. године, Вељко је тешко рањен.

Десет дана касније је преминуо (читај убијен) на ВМА у Београду.

У временима заборава, он је опомена.

У временима мира, завет.

У временима страдања, узор.

Слава јунаку.

Вечно захвалан српски род!

Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Туже ме…

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 175 Пише: Славко БАСАРА Причу пише брат рода мога У далекој земљи заробљен Па је шаље својој вјерној жени На адресу града бијелога Еј, жено моја, моје душе вило Лете дани, иду године Еј, да са мном није твоје тијело Јер су ме моји издали Туже ме Зато што браним своје…

  • ЗСО и ЗВО

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 114 Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ Да ли сте чули за Заједничко Веће Општина (ЗВО) у Републици Хрватској? Наравно да нисте, као што нећете више чути ни за ЗСО (Заједницу Српских Општина )после кратког времена. Сличност у називу није случајна јер рецепт долази из исте кухиње, САД и њихових саучесника. ЗВО је формирано…

  • Црна Гора чека окруњено

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 107 Пише: Томо МИЉАНИЋ „Изгледа да не могу да поднесу чињеницу што нас је, упркос томе што се хвале како су најуспјешнији, Србија претекла. И по платама и по свему другом.” Када је предс’едник Србије изјавио ово, изјава је наишла на жестоке реакције јер су се у Црној Гори осјетили прозваним…

  • А наша дјеца ће учити с мобилног!

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 117 Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ Док најразвијеније земље свијета у школама укидају компјутере, таблете и мобилне телефоне, у Црној Гори увелико теку припреме за постепено укидање уџбеника и прелазак на учење с дигиталних екрана. То ће дати поразне резултате по знање и здравље дјеце (поготову по вид), тако макар показују искуства земаља…

  • Вуковар – разоткривање још једног мита

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 276 Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ Вуковар 1991. није био „град херој“, нити хрватски „Стаљинград“, како се данас тврди. Сам град никад није имао стратешки значај јер се налази на око 50 километара од ауто-пута Београд-Загреб и око 250 километара од Загреба. Иако је имао улогу речног и железничког чвора, то није било…

  • Туђи интереси, славенска крв

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 106 Од племенских антагонизама до синтетичких нација Пише: Петар Б. БОГУНОВИЋ Стратешки посматрано, германским политичким средиштима током дугих раздобља европске историје било је од пресудне важности да спрече свако снажније кретање Славена према Западу, односно према германском етничком простору. Подједнако је било важно онемогућити трајнију политичку, војну и економску сарадњу међу…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *