Битке генерала Ратка Младића
Пише: Милош СТОЈАНОВИЋ
Постоје битке после којих човек остане жив, али више никада не буде исти.
Ратко Младић је током живота гледао многе војнике како одлазе у смрт.
Гледао је рањене.
Гледао је мртве.
Гледао је лица људи који се више никада нису вратили.
Али постоји један губитак за који човека не могу припремити ни генералски чин, ни војска, ни оружје.
Губитак детета.
Двадесет четвртог марта 1994. године, усред рата, његова ћерка Ана је преминула.
Имала је само 23 године.
Била је студент медицине.
Била је његова „звезда“.
Његова мезимица.
И од тог дана један део његовог живота остао је заувек на Топчидерском гробљу.
А јуче, када је и он отишао за њом, можда је коначно дошао тренутак за једну реченицу:
Сада си са њом, генерале.
Коначно сте заједно.
Према званичној верзији, Ана је извршила самоубиство очевим пиштољем. Међутим, у ту верзију и данас многи сумњају.
Пиштољ је, према сведочењима која су годинама касније објављивана, пронађен у њеној левој руци, иако је Ана била дешњакиња.
Тај детаљ, као и друге околности њене смрти, годинама су отварали питања на која никада нису добијени одговори који би отклонили све сумње.
Сам Ратко Младић до краја живота није прихватао да је његова ћерка дигла руку на себе.
Али шта год да се те ноћи догодило, једно је сигурно.
Један отац је сахранио своју ћерку.
И то је бол који нема везе са политиком.
Нема везе са униформом.
Нема везе са заставама.
Нема везе са ратом.
То је бол родитеља који остаје без свог детета.
Кажу да је Анина смрт поделила Младићев живот на два дела.
На време пре Ане.
И време после Ане.
Неке ране се не виде.
Неке битке човек носи у себи до последњег дана.
А најтежа од свих је она коју ниједан родитељ не би смео да доживи.
Да сахрани своје дете.
Можемо писати о његовом ратном путу и о свему што је тај рат оставио иза себе.
Али пред болом једног родитеља који изгуби дете остаје само тишина.
Јер постоје тренуци када човек више није генерал.
Ни командант.
Ни војник.
Само отац који је изгубио своје дете.
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!
ФОТО: фејсбук
