Неизбрисив траг генерала Ратка Младића
Пише: Ненад ЛАЛОВИЋ
Као љекар, али прије свега као човјек потекао из истог оног пркосног калиновачког крша који рађа људе спремне да понесу најтеже историјске терете, не могу, а да се не осврнем на вијест о одласку генерала Ратка Младића.
Генерал је отишао онако како је и живио-усправно, исповијеђен и причешћен, на Предпразништво Успења Пресвете Богородице, остављајући за собом неизбрисив траг у борби за опстанак свог народа.
Стао је на чело Војске Републике Српске у најтежим тренуцима, водећи се оним истим принципима честитости и храбрости којима нас наш завичај одмалена учи, не дозволивши да нам се понови трагична 1941. година.
Међутим, са професионалне и људске стране, његов одлазак отвара и тешко питање медицинске етике.
Годинама смо свједочили нехуманим условима боравка и затворског лијечења у Хагу.
Као љекару, потпуно ми је јасно да систем који ускраћује адекватну здравствену његу, занемарује тешке хроничне дијагнозе и одбија захтјеве стручњака да се тешко болесном човјеку омогући лијечење у адекватним медицинским установама, губи сваки легитимитет и хумани предзнак. То није било само лишење слободе, већ систематично занемаривање основних људских и медицинских права.
Упркос свему, наш земљак је издржао сва искушења, робијајући и носећи терет који је омогућио генерацијама после њега да живе у слободи. Све друге расправе, олајавања и дневна политика у овом моменту постају потпуно тривијални.
Нека му Господ подари мир и упокоји га у Царству Своме!
Вјечна ти слава и хвала, Ђенерале!
ФОТО: фејсбук
