Од Шевенингена до Дубице, чекић као одговор на перо

Зоран М.Кос у радном амбијенту са истакнутом ПРЕС акредитацијом – Зоран, слободни новинар

На адресу портала Српскопитање стигло је писмо од нашег сарадника, новинара Зорана М. Коса о немилом догађају који се данас догодио у Козарској Дубици.

У писму узнемирујућег садржаја је написано:

Поштовани уредниче,

Знам да је викенд, али дужност ми је да вас обавестим о једној изузетно узнемирујућој вести која представља директан атак на мој новинарски рад и безбедност.

Данас, на Велику Госпојину, око 9 часова, отишао сам на Литургију у храм Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, како бих након службе предао и један допис Епархији преко Архијерејског намјесништва Поунског. Аутомобил сам паркирао преко пута храма. По изласку са Литургије и дружења у Светосавском дому око 11 часова, приметио сам да ми је на аутомобилу полупана задња шајба, код петих врата. На стаклу је направљена рупа, али се срећом није сасуло.

Овде нема написане поруке, али полупано стакло у овом контексту је кристално јасно упозорење и порука: „Престани да пишеш, може бити и горе.“

Мој аутомобил је сиве боје са плавим гепеком – једини такав у граду и апсолутно препознатљив већ 11 година. На ретровизору су видно истакнуте ПРЕС ознаке са мојим подацима и фотографијом. Са њим сам прешао преко пола милиона километара широм Европе и бивше Југославије. Замислите парадокс: овим аутом сам, вођен чистим новинарским изазовом да направим фотографски доказ, ушао у забрањени део комплекса Међународног кривичног суда у Шевенингену. Тада ме је опколила до зуба наоружана интервентна полиција, али ми ни длака са главе, нити огреботина на ауту није фалила. А данас, у мојој Козарској Дубици, дочекао ме је чекић.

Као слободан новинар, политички несврстан већ скоро 30 година, са јасно дефинисаним десним, национално-конзервативним и антикомунистичким ставовима, свестан сам да моји критички текстови на порталима и у часописима многима сметају.

Што се тиче самих мотива, могућност да је ово случајност, обичан хулиганизам или напад на националној основи је мала или никаква. Такође, не верујем ни да је ово идеолошке природе, јер чисто сумњам да данас уопште постоје такви острашћени „скојевци” који би због мојих антикомунистичких ставовима узели чекић у руке. Остаје, дакле, оно друго: или су у питању конкретни ликови из мојих недавних писанија, или неко трећи користи ову ситуацију да намерно замути воду.

Није да се не бојим, јер само се будала не боји у оваквој ситуацији, али по свој прилици овде је неке ухватила озбиљна паника. Нека знају да ја још много тога знам. И није да нећу писати о томе зато што сте ме уплашили – напротив, нећу писати само зато што су ти текстови већ написани, уредно опремљени и само чекају својих пет минута.

Случај сам одмах пријавио полицији. Реаговали су врло коректно и професионално и урадили свој део посла. С обзиром на то да је тај простор покривен видео-надзором, чекамо да видимо шта ће показати снимци.

Без обзира на резултат полицијске провере, сматрам да редакција мора бити упозната са овим притисцима. Мој став је јасан: ја од свог пера и својих уверења не одустајем.

Зоран, слободни новинар овдашњи и хроничар “ничега” и никогојевића

(Пратеће фотографије у прилогу):

Оштећени аутомобил испред храма у Козарској Дубици (Фото: КД данас)

Новинарски изазов пред комплексом у Шевенингену са истим аутомобилом

Испред Ван Гогових „Сунцокрета” у Музеју у Амстердаму током европских путовања

ФОТО: Српскопитање и архива Зорана М. КОСА