Трећа срећа за туђе интересе, Пуповац на N1 кудио Србију и генерала Младића

Како лажни представници Срба у НХД суде свом народу

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Смрт генерала Ратка Младића покренула је лавину реакција, а међу првима се огласио Милорад Пуповац, самозвана перјаница и заштитник српског народа у Независној Хрватско Државиј. У свом познатом маниру додворавања загребачким политичким круговима, Пуповац је реакције из Србије и од већинског дијела Срба свој српских земаља окарактерисао као „поражавајуће“ и „срамотне“. За њега је пијетет према човјеку који је бранио свој народ од поновног Покоља постао неприхватљив, док му истовремено не сметају свакодневна слављења усташких злочина и прогона стотина хиљада Срба у злочиначкој „Олуји“.

Говорити о „нарушавању међуетничког повјерења“ у тренутку када се српски народ у НХД и даље бори за основна људска права, питку воду, струју и опстанак на огњиштима, представља врхунски цинизам. Пуповац годинама опстаје на политичкој сцени искључиво као трговац српским националним интересима. За њега и њему сличне политичке фотеље у Сабору вриједе много више од истине о страдању српског народа у Крајини. Док хрватски званичници отворено славе операције етничког чишћења, дежурни српски представници у Загребу мирно шуте, пажљиво пазећи да не увриједе своје политичке менторе.

Највећа трагедија српског народа у региону није само у томе што су протерани са својих вјековних огњишта, већ што су у изгнанству и мањини добили представнике који им држе морална предавања. Пуповац сигурно није портпарол оних који су остали без игдје и ичега, већ портпарол сопствених привилегија. Срби у тзв. Хрватској немају никакву корист од његових саопштења у којима се улизује Бриселу и Загребу, пљујући по успомени на људе који су стали у заштиту народног опстанка.

Српски народ има право на памћење, има право на тугу и има право на поштовање према својим командантима, без обзира на хашке пресуде које су се показале као инструмент политичке присиле, а не правде. Пуповчеве осуде су само још један доказ да је ријеч о човјеку који нема додир са стварним потребама и осјећањима обичног човјека. Право и истинско представљање Срба под окупацијом у НХД  не може се градити на клечању пред туђинима и одрицању од сопствене историје. Вријеме лажних вођа који тргују сузама крајишких мученика незаустављиво истиче.

ФOTO: N1