Разгледница из Русије, фото-биљешке Зорана М. Коса
Из фототеке нашег колумнисте и аутора Зорана М. Коса
Пише: Српскопитање
Фотографија као свједочанство, успомена као прича.
Москва, Музеј космонаутике
Ову фотографију направио је мој пријатељ Валентин Масов из Костроме, мој домаћин и водич кроз један дио огромне Русије.
На фотографији сам у Музеју космонаутике у Москви, поред Стрелке и Белке, чувених совјетских керуша које су 1960. године полетјеле у свемир и безбједно се вратиле на Земљу.
Али ова фотографија за мене није само успомена на музеј и једно велико поглавље људског освајања свемира. Она ме враћа и на људе које сам тада упознао и који су ми отворили врата свог дома и своје Русије.
Валентин, његова супруга и њихова прекрасна кћерка Елизабета – Лиза Маслов били су ми, наизмјенично, домаћини и водичи у различитим крајевима тог дијела Русије.
А онда — још један сусрет који је за мене имао посебну тежину.
Лиза и Вирџинија
На другој фотографији је Елизабета – Лиза Маслов, прекрасна кћерка мојих домаћина, са самоједицом Вирџинијом Гранде ДДВ.
За мене, као човјека који је велики дио живота посветио псима и кинологији, тај кадар је више од обичне успомене. У њему су се спојили људи, пси и једно пријатељство настало далеко од куће.
Током тог путовања обишао сам и Музеј космонаутике и московски метро — два различита, али подједнако снажна свједока једне Москве.
Била је то Москва у вријеме пандемије ковида.
Ипак, и у времену затворених граница, неизвјесности и страха, путовало се, сретали су се људи и остваривали снови.
Јер неке фотографије не чувају само оно што је било пред објективом.
Чувају људе. Чувају вријеме. Чувају пријатељства.
И зато фотографија јесте свједочанство, а успомена — прича.
Москва – Кострома.
Фото: Валентин Масов, Кострома
